Zamislite da šetate parkom i čujete sredovečni par kako tepaju jedno drugom i oslovljavaju se sa „šećerko“ i „lutkice“. Na prvi pogled vam to može delovati degutantno i nenormalno, ali kako pokazuju istraživanja dve trećine parova to čini.
Kada se obraćaju bebama ili maloj deci tepanje odraslima deluje sasvim prirodno. Ali kada se odrasli obraćaju jedini drugima na taj način, ne toliko.
Profesor komunikologije na Univerzitetu u Oklahomi, Rameš Kaipa, navodi da je u svom istraživanju naišao na podatke da čak dve trećine parova komunicira međusobno kao da se obraćaju bebama.
Možda zvuči čudno, ali profesor Kaipa tvrdi da to nije poremećaj.
Zašto parovi to rade?
Pre svega, pod ovim „bebećim tepanjem“ se ne misli da odrasli govore kao bebe, već se misli na intonaciju, tempo i način govora koji roditelji obično koriste kada razgovaraju sa svojim mališanima.
Kako navodi dr Patricija Kul, stručnjak za govor i sluh, ovaj poseban način govora olakšava interakciju sa bebama i pomaže im da nauče kako da komuniciraju. Govornici svih kultura i svih jezika menjaju boju glasa i intonaciju kada se obraćaju bebama i maloj deci.
Istraživanja su pokazala da ovaj stil govora zapravo pokreće oslobađanje neurotransmitera koji motivišu bebe da uče.
Međutim, kada je u pitanju romantika, ovakav stil govora nema veze sa učenjem, već sa izražavanjem naklonosti.
Iskazivanje naklonosti
Prema teoriji razmene osećanja, koju je postavio komunikolog Kori Flojd, specifično vokalno ponašanje signalizira naklonost. To uključuje upotrebu visokih tonova, naglašenu intonaciju i mek glas – osobine koje se slučajno poklapaju sa načinom na koji većina ljudi razgovara sa bebama.
Ali postoji i druga strana fenomena: formiranje posebnog jezičkog pejzaža koji je ograđen od ostatka sveta, predstavlja parovima prostor za izražavanje koji je oslobođen složenosti i običaja rutinskih razgovora odraslih.
Upotreba „idiosinkratične“ ili personalizovane komunikacije je važan aspekt bliskih prijateljstava i romantičnih odnosa. Prolaznik koji sluša može biti zbunjen, ali za par, to je znak njihove bliskosti – granica koja ih izdvaja od svih ostalih.
Pokazalo se da kada partneri tepaju jedno drugom i oslovljavaju se neobičnim imenima namenjenim za kućne ljubimce, kao što su „mrvice“, „slatkišu“ i slično, to govori da većem kvalitetu njihove veze.
Dakle, ma koliko ovakva komunikacija među odraslim ljudima zvuči neobično, ona je ipak obeležje čovečanstva.
