Evo šta kažu stručnjaci, zašto nam najrođeniji idu na živce u “sezoni praznika”, a tu je i nekoliko saveta kako da porodična okupljanja prođu što bezbolnije.
Ovo doba godine ima svojih prednosti, neradnih dan-dva, jelka, pokloni, “izgovora” da se uvalite i gledate romantične komedije koliko volite, i naravno, to dragoceno vreme koje ćete provesti sa porodicom… Doduše, ovo poslednje je pomalo… mač sa dve oštrice.
Iako (naravno) volite najrođenije, ima nešto u tim porodičnim okupljanjima što budi najgore u ljudima. Naročito ako se na jednom mestu nađu ne samo najbliži, već i rodbina koju viđate jednom ili dvaput godišnje. Ako je to slučaj, nije ni čudo što se vreme uživanja pretvori ekspresno u vreme stresa i nerviranja, jer… eto ih dalji rođaci koji bi da znaju sve, i kako vam je na poslu, ako niste u vezi zašto niste i kad mislite da se skrasite, ako jeste, kad će svadba, a ako ste se venčali – kad će beba, ili, kad će drugo dete ako jedno već imate. I tako. OK, ljudi, naročito članovi porodice to uglavnom pitaju iz najbolje namere, ali to ne čini situaciju manje neprijatnom.
Ako minsko polje privatnog života uspešno pređete, eto je na tapetu politika ili način vaspitanja dece u današnje vreme i svađa epskih razmera, sve preko činija ruske salate je na pomolu.
Zvuči poznato?
Ali, ako vam je za neku utehu, niste jedini. Ova pojava je prilično česta… I ako se prepoznajete, to vas ne čini lošim čovekom, samo… čovekom. Postoje određeni psihološki (i podsvesni) razlozi zbog kojih se ovo događa. Evo šta kažu psiholozi, zašto se u vreme praznika tako osećate.
Kad smo u krugu najbližih, ponovo primarna postaje stara dinamika porodičnih odnosa
Jedan od najčešćih uzroka stresa koji izazivaju porodična okupljanja je to što vas takvo okruženje i u zrelim godinama vraća u “detinjstvo”, što može da izazove prilično burne reakcije. Jer, kad vas tretiraju kao da imate 12 godina, a vi ste u tridesetim… Ili ste već i roditelj, ali sa vama razgovaraju kao sa detetom… Pa, to ume da iznervira čoveka.
Drugim rečima, ako imate svoj život, a vaši roditelji, recimo, i dalje se ponašaju kao da ste dete, nesposobno da donosi važne odluke, posle nekoliko sati, verovatno će vam biti teško da se kontrolišete. Znate na šta mislimo, “što se nisi obrijao”, “kosa ti je predugačka”, “suknja je prekratka” i slično.
“Mnoge ljude to vraća u detinjstvo i ponekad se dešava da na površinu ‘isplivaju’ sva osećanja i reakcije koje su tokom odrastanja potiskivali. Iako ovo može da se dogodi bilo kad tokom godine, veća je verovatnoća da vas snađe u vreme praznika”, kaže Džozef Silona, klinički psiholog iz Njujorka.
Pritisak da “sve bude savršeno”
U vreme praznika, sami sebi stvaramo dodatni pritisak, da moramo da budemo dobro raspoloženi i da sve mora da bude “savršeno” bez obzira na to šta nam se u tom trenutku u životu dešava.
“Ume da bude stresno kad ste u porodičnom okruženju, i gotovo”, slaže se klinički psiholog Erin Olivo.
“Jedino što se u vreme praznika razlikuje je taj dodatni, nerealni pritisak da budete ‘velika, srećna porodica'”, kaže ona.
Umesto da pokušavate da stvorite savršenu porodičnu sliku, znate, za Instagram ili tako nešto, možda bi bilo bolje da prosto prihvatite da se praznici ne razlikuju od ostalih dana u godini i da prosto “prigušite” očekivanja.
Porodica (ponekad, i, istini za volju, najčešće na nivou nesvesnog) budi najgore u nama
Zašto lakše “eksplodiramo” na one koji su nam najbliži? Zato što se u njihovoj blizini osećamo sigurnije, objašnjava Erin Olivo. Budite iskreni, koliko puta ste bili grubi prema partneru ili roditeljima jer niste smeli da odbrusite šefu na poslu?
“Znamo da mama i tata neće prestati da budu naši mama i tata, brat ili sestra neće prestati da nam budu brat ili sestra ako se izderemo na njih, ili se posvađamo. I na podsvesnom nivou, to uzimamo zdravo za gotovo. A sa drugim ljudima u našem životu nemamo baš taj nivo sigurnosti”, kaže ona.
Još jedan razlog zbog kojeg su praznična okupljanja ponekad stresna je to što u svakoj porodici postoji istorija odnosa, dobrih i loših. A ponekad je dovoljan “okidač” u vidu neoprezne primedbe, hrane, muzike ili nečeg sličnog, da vrati sećanja i da poželimo da “udarimo po cevanicama” nekoga od članova porodice zbog neke situacije od pre ko zna koliko godina, koja nas i dalje boli kad je se setimo.
Ponekad nas i okruženje čini mrzovoljnim
Recimo, ako otputujete u posetu rodbini koju niste videli neko vreme, vi na svu ovu tenziju dodajete još i činjenicu da ste u gostima, dakle, ne spavate u svom krevetu, i vaša dnevna rutina je poremećena što ume da iritira.
Kad na to dodate i tešku hranu i alkohol koji prate praznična okupljanja, eto još jednog objašnjenja za to što vam je fitilj kraći nego obično.
Šta možete da uradite?
Prvo, nije loše da pokušate da shvatite čime vas tačno porodica izluđuje. A onda, možete da probate nešto od sledećeg, savetuju psiholozi:
Napravite plan unapred
Pre nego što se uputite na porodično okupljanje kao muva bez glave, lepo razmislite šta vam je cilj i pridržavajte se toga.
Ako želite da provedete malo više vremena sa roditeljima koje zbog posla i obaveza ne viđate dovoljno tokom godine, onda nemojte traćiti vreme na ispravljanje “krivih Drina” i rešavanje nesuglasica koje imate godinama. Izbegavajte teme oko kojih se ne slažete i gotovo. Nova godina je ionako samo jednom godišnje.
Kad vam postane suviše naporno, malo se izolujte
Idite u drugu sobu na pet minuta da telefonirate ili tako nešto. Ako vam stariji idu na živce, posvetite malo vremena klincima iz porodice koje retko viđate… Ili u trenutku kad shvatite da razgovor ne ide u dobrom smeru, proverite da li svi imaju dovoljno pića, da li treba da se pomogne nešto u kuhinji… Kupite sebi pet minuta “izmeštanja” iz situacije.
Srećno!
