Nevreme koje je zahvatilo Beograd preksinoć praćeno je nezapamćenim i dramatičnim udarima gromova. Najdramatičnije je bilo u Jajincima, gde je grom zapalio banderu. I dok meteorolozi učestale oluje pripisuju godišnjim smenama suvog i vlažnog vremena, oni koji se bave zaštitom životne sredine tvrde da ekstremne nepogode ipak imaju veze sa globalnim klimatskim promenama.
– Takve nepogode direktno su povezane s klimatskim promenama. I ranije je bilo grmljavina, naglih provala oblaka, grada, ali ne ovako učestalo i intenzivno.
Obično se to dešavalo krajem avgusta, a sada je takvo celo leto. Poslednje dve godine te promene su baš vidljive. Čitavu deceniju mi uopšte nemamo četiri godišnja doba, nego direktno iz zime ulazimo u leto. Promene zahvataju celu Evropu. Sve se to odražava na biljni svet, na poljoprivredu i uopšte na prirodu – objašnjava Marina Drndarski, biolog koja se bavi ekologijom i životnom sredinom.
Ona dodaje i da su naučnici na globalnom nivou zapazili jednu neobjašnjivu pojavu koja dokazuje velike klimatske promene.
– Postoje naučnici koji su konstatovali da se led na južnoj polulopti uvećava dok se na Arktiku topi. To je uočeno pomoću satelitskih snimaka, ali nije utvrđeno zašto se dešava. Ono što nam je zadesilo ovih dana upravo je deo tih klimatskih promena – kazala je Drndarski.
Nedeljko Todorović iz Hidrometeorološkog zavoda uverava da je smena kišnih i suvih perioda uobičajena, kao i da smo leto sa obilnim padavinama imali i 2011. godine. Ipak, kako kaže, preksinoćno nevreme trajalo je neobično dugo.
– Samo na području Beograda nevreme je trajalo čitavih šest sati, što se retko događa. Novi udari groma mogu da uslede već sutra, a promenljivo vreme biće do kraja jula. Od petka počinje stabilizacija vremena. Prvih nekoliko dana avgusta biće toplo, pa dva do tri dana promenljivo, ali pljuskovi će se prorediti i intervali stabilnog vremena biće sve duži – kaže Todorović.
Osim štete koju nanosi, takvo vreme izuzetno je nepogodno za hronične bolesnike i stare osobe, upozorava doktorka Nada Macura.
– Visoku vlažnost vazduha i toplo vreme jako teško podnose čak i zdrave osobe. Kod respiratornih bolesnika i astmatičara to ugrožava i disanje, a kod srčanih može doći do poremećaja srčanog ritma. Ako u toku dana stojite na otvorenom može da dođe do kolapsa i toplotnog udara čak i kada nema sunca. Zato preporučujemo šetnju i unošenje tečnosti. Starije osobe i hronični bolesnici trebalo bi, ako mogu, da ostanu kod kuće i u klimatizovanom prostoru. Potrebno je mnogo odmora, pa poseban oprez moraju da imaju vozači – kaže Macura.
