Vest da turisti hrle da obiđu Černobilj iako je nivo radijacije tamo i dalje viši od dozvoljenog, skrenula je pažnju na ovu neobičnu vrstu turizma, koji u poslednje vreme ima sve više pristalica.
Poslednjih godina, mesta genocida u Ruandi, postala su prave turističke atrakcije. Do 1994. godine kada je za 100 dana ubijeno oko 800 hiljada ljudi iz manjinskog plemena Tutsi, Ruanda je najviše zarađivala od izvoza kafe i čaja. Sada je turizam u ekspanziji a oko 400 memorijala genocida širom zemlje su odredišta za posetioce.
I najveći logori iz Drugog svetskog rata, postali su turistička mesta, a stotine hiljada albanskih bunkera pretvara se u prenoćišta za turiste.
„Mračni turizam je uključen u veliki broj naših turističkih aranžmana, sigurno već tridesetak, 50 godina, jer je normalno da kada putujemo za Krakov, da posetimo i koncentracioni logor Aušvic. Isto tako, kada idemo za Južnu Italiju i posetimo Napulj, naravno da ćemo obići i Pompeju i čuvenu legendu o erupciji Vezuva. Okamenjena lava je ostavila jedan spomenik za sobom, jedne teške tragedije i nesreće, navodi Ljubiša Nešović iz turističke agencije „Robinson“.
Posle ovih ratnih dešavanja bili smo svedoci da kada je turizam krenuo polako da se razvija u našoj zemlji, da su turiste najviše zanimala upravo mesta koja su stradala u bombardovanju 1999. godine, dodaje Nešović.
Turistički stručnjaci smatraju da ova vrsta turizma nije nova pijava, već da je fascinancija smrću i stradanjima drugih od vajkada prisutna kod ljudi. Najbolji primer za to su gladijatorske borbe u starom Rimu koje su Koloseum ispunjavale znatiželjnim gledaocima i navijačima.
U Srbiji ima mnogo mesta masovnog stradanja i umesto da se promovišu i donose novac uglavnom služe za roštiljanje praznicima.
„Ljudi posećuju ova mesta iz mešanih osećanja. S jedne strane su fascinirani onim što se dogodilo, a s druge strane su duboko uplašeni. Mogućnost da se vide ovakva mesta i da se na neki način razume šta se dogodilo, zašto se dogodilo, kakvi su ishodi, smanjuje anksioznost, smanjuje strahove. Stvar je da ovo daje i jedan, pomalo devijantan osećaj, ja sam to izbegao i meni se to neće dogoditi“, objašnjava psiholog Nevena Čalovska.
Turistički stručnjaci smatraju da je ovo način da se burna, a nekad i kontroverzna prošlost prikaže svetu. Tako će se bolje razumeti istorija i trenutna situacija u nekoj zemlji.
