Zašto Kurtija brine mogući povratak Trampa u Belu kuću?

EPA/Peter Foley

Iako osuđen u krivičnom postupku pred sudom u Njujorku, bivši američki predsednik Donald Tramp moći će da se kandiduje na izborima u novembru, a njegov mogući povratak u Belu kuću prema rečima kosovskog premijera Aljbina Kurtija stvara “anksioznost širom kontinenta, pa i na Kosovu”.

Ovu Kurtijevu zabrinutost analitičari tumače na više načina – kao strahovanje za ličnu poziciju, a manje oko toga kakav bi uticaj promena američke administracije imala na dijalog Prištine i Beograda, iako se očekuje da bi Tramp bio oštriji u zahtevima da se sporazumi primene.

U Kurtijevoj retorici o Trampu čuju i poruku adresiranu na neke evropske prestonice: na istoj smo strani.

“Nije se proslavio ni sa Bajdenovom administracijom”

Smenu prve Kurtijeve vlade 2020. godine pokrenuo je Demokratski savez Kosova, u to vreme koalicioni partner Samoopredeljenja, a konce je, veruje se vukla tadašnja američka, Trampova, administracija, zbog čega kosovskom premijeru eventualna promena u Beloj kući svakako ne bi bila po volji.

Međutim, imajući u vidu da se kao premijer u drugom mandatu nije proslavio saradnjom sa administracijom predsednika Džozefa Bajdena, može se reći da i dalje stoji konstatacija briselskog portala “Politiko” od prošlog leta – da je Kurti postigao nemoguće u američkoj politici: konsenzus među demokratama i republikancima, pri čemu je tačka saglasnosti da je kosovski lider tvrdoglav i povremeno nepromišljen političar koji je podrio zajedničke napore SAD i EU da se postigne trajno rešenje za mir između Kosova i Srbije.

Naučni saradnik Instituta za evropske studije Milan Igrutinović smatra da Aljbin Kurti “brine svoju ličnu brigu” i da se prvenstveno brine za svoju ličnu poziciju i poziciju svoje stranke u očuvanju vlasti i da se boji specifičnijeg američkog pritiska na njega, ali i verovatno razmišlja da uvek može da zapreti novim izborima na kojima bi, s obzirom na stanje na Kosovu, po svoj prilici ponovo bio glavna stranka na vlasti.

– Sa ovim strelicama ka Trampu on pokazuje i jednu drugu stvar – da je deo šireg evropskog mejnstrima u kom se dolazak Trampa na vlast prati sa zebnjom, sa negativnim očekivanjima šta će on uraditi, pre svega u odnosu na rat u Ukrajini i šire, na odnose unutar NATO saveza. Tim izjavama on zapravo pokazuje većini evropskih prestonica: ja sam na istoj talasnoj dužini sa vama – kaže Igrutinović za Kosovo onlajn.

“Srbija i Kosovo – treća liga američkih interesa”

Ono što, kako kaže, može da podigne profil Kosova, odnosno beogradsko-prištinskog odnosa je percepcija da tu možda postoje neki laki poeni koji mogu da se uberu relativno brzo.

– Da se kaže: Evropska unija to radi jako sporo, to je neefikasno, tu se ne dešava ništa, hajde mi da pokažemo da smo dovoljno moćni i sposobni da izdejstvujemo neki novi dogovor nakon 2020. godine, posle onog Vašingtonskog sporazuma koji se u realnosti nije posebno ni ostvarivao. Ali, ako je moguće, da se to u nekom relativno brzom periodu nakon dolaska nove administracije pokaže kao neka tačka uspeha kojom se makar pred američkom javnošću može mahati kao da je neki sitni uspeh nove administracijen – kaže Igrutinović.

Što se američke spoljne politike generalno tiče, u slučaju povratka Trampa na vlast, Igrutinović smatra da će on verovatno nositi sa sobom politiku veće okrenutosti Kini, manje brige za Evropu i za rat u Ukrajini, ali da će to jednim delom zavisiti i od personalnih podela unutar same nove administracije.

– Unutar evropskog konteksta, naravno, ukrajinska tema će odnositi ogromnu većinu pažnje i političke energije, dok će Kosovo, Srbija i Zapadni Balkan, verovatno biti treća liga interesa i briga buduće republikanske administracije, što se zapravo ne razlikuje mnogo od onoga kako je danas – ističe Igrutinović.

“Odnosi SAD i Kosova nisu kao što su bili ranije”

Politički analitičar iz Prištine Afrim Hoti kaže da odnosi Kosova i SAD nisu kao što su bili ranije, da je premijer Aljbin Kurti pod pritiskom Bajdenove administracije i da se to neće promeniti ni ukoliko bi posle američkih izbora novi predsednik bio Donald Tramp.

– Kurti nema punu podršku ni sadašnjeg rukovodstva SAD ili ona nije barem pokazana. Činjenica je da se on ne dokazuje kao kooperativan ni kao lider koji će stati iza njihovih političkih stavova. Zbog prepreka koje je Kurti stvorio, odnosi Kosova i SAD nisu kao što su bili ranije, tako da ne očekujem neke promene – kaže Hoti za Kosovo onlajn.

Povodom strahovanja od povratka Trampa, o kojima je Kurti govorio, Hoti kaže da ne strahuje samo Kurti već svi politički lideri NATO članica.

– To dolazi zbog pozicije koju je Tramp imao za vreme svog prvog mandata, posebno što se tiče obaveza i podrške NATO. Imajući to u vidu, svi evropski lideri iskazali su svoj strah da bi sledeći mandat Trampa mogao da kreira nekakvu konfuziju među velikim silama. Jer, ako Tramp dođe na vlast, situacija će biti nekako nepredvidiva pošto niko neće znati tačno kakav će biti mandat ili struktura NATO u budućnosti – navodi Hoti.

Tramp je, podsetimo, prošle nedelje proglašen krivim po sve 34 tačke optužnice za falsifikovanje poslovnih knjiga kako bi prikrio tajne isplate nekadašnjoj porno-divi Stormi Denijels, čime je postao prvi američki predsednik koji je krivično osuđen. Kazna će biti izrečena 11. jula, a mogao bi da bude osuđen na do četiri godine zatvora, mada oni koji su osuđeni za ista dela obično se novčano kažnjavaju ili im se izriče uslovna kazna.