Studija sprovedena 2016. godine nad 46 radnika u jednoj holandskoj firmi istraživala je uticaj odmora na ljudski mozak.
Rezultati su ukazali na suštinske koristi odmora, posebno u pogledu kognitivne fleksibilnosti. Nakon nekoliko sedmica odmora, učesnici studije pokazali su znatno veću kognitivnu fleksibilnost nego pre odmora.
Ovo poboljšanje kognitivne fleksibilnosti povezano je sa smanjenjem stresa, koji je prisutan u većoj ili manjoj meri na radnom mestu. Hronični stres, koji se javlja kada je osoba duže izložena stresnim situacijama na poslu, može dovesti do umora, nezadovoljstva poslom, razdražljivosti i besa, što negativno utiče na radno okruženje.
Da bi odmor zaista bio koristan, važno je smanjiti nivo stresa tokom tog perioda. To podrazumeva potpuno isključivanje sa posla, ne odgovaranje na mejlove, pozive i poruke vezane za posao, kao i ne brinuti o rokovima i projektima. Samo potpuno opuštanje omogućava punjenje baterija.
Takođe, iščekivanje odmora igra važnu ulogu. Čekanje na dugo očekivani odmor podstiče lučenje dopamina, što može povećati zadovoljstvo i smanjiti nezadovoljstvo.
U suštini, da biste maksimalno iskoristili odmor i poboljšali kognitivnu fleksibilnost, trebali biste smanjiti stresne situacije, potpuno se isključiti sa posla tokom odmora i sačekati odmor s nestrpljenjem.
