"Donbas je srce Ukrajine", može da se pročita na periferiji Donjecka u istočnoj Ukrajini. Iz ekonomske perspektive to je sigurno opravdano: ugljenokop, koji se prostire sve do ruske teritorije, četvrti je po veličini u Evropi, a rezerve uglja su procenjene na oko 10 milijardi tona. Oblast oko Donjecka čini samo pet odsto teritorije Ukrajine, tu živi deset odsto stanovništva – ali se stvara 20 odsto bruto domaćeg proizvoda i oko četvrtine izvoza Ukrajine. U ostatku zemlje dominira poljoprivreda.
Ako je verovati guverneru regiona Donjeck, Serhiju Taruti, ovaj region nema ni ekonomskog značaja: nekada se govorilo da Ukrajina hrani ceo Sovjetski Savez. Danas se slično kaže da Donbas hrani Ukrajinu.
"Ali, ako pogledamo statistike, možemo videti da je Donbas subvencionisana oblast", kaže guverner, a sa njim se slaže i Evald Bolke, direktor Centra Bertold Beic u Berlinu. "Od osamdesetih je neprofitabilan, skup i veštački se održava u životu samo iz socijalnih razloga", smatra Bolke.
Za razliku od Krimskog poluostrva, u Donbasu velika većina ljudi ne oseća pripadnost Rusiji – i samo oko četvrtine su etnički Rusi. "U suštini, to je veoma mešovito stanovništvo", kaže Bolke. "I do početka ove godine jedva da je neko razmišljao o tome, da se orijentiše prema Rusiji. Sada, međutim, Kijev i Moskva vode pravi propagandni rat. Ljudima je teško da dođu do nepristrasnih informacija, mnogi su upućeni na glasine i sve više sumnjaju u centralne vlasti Kijeva".
Mit o zemlji Kozaka
Ali zašto je uopšte Moskva zainteresovana za istočnu Ukrajinu, imajći u vidu ovo nejasno raspoloženje? Čisto ekonomski, aneksija baš i nije isplativa. "Rusija bi trebalo da bude srećna što ne mora ona umesto Ukrajine da subvencioniše region", kaže Bolke.
Mnogo važnije od pragmatične koristi je nešto sasvim drugo: U Moskvi je ponovo oživela želja da se uspostavi ruska imperija. Donbas, nekada centar sovjetske teške industrije, ima pri tom simboličnu ulogu: "To su drevne kozačke oblasti koje su vekovima bile agrarne i koje su industrijalizovane tek pod Staljinom".
Međutim, ima tu i nečeg drugog. Brojne firme iz istočne Ukrajine izvoze važne sirovine i proizvode u Rusiju – naročito za ruske svemirsku i odbrambenu industriju. Zbog toga je vest, koja na Zapadu nije imala velikog odjeka, zapravo bila veoma eksplozivna: krajem marta, prelazna vlada u Kijevu je saopštila da će prekinuti vojnu saradnju sa Rusijom! Zamenik ruskog premijera Dmitrij Rogozin odmah je reagovao: Rusija mora postati mnogo nezavisnija od spoljne tehnologije i zaliha.
Ali to možda neće biti tako lako: dvanaest vrsta ruskih interkontinentalnih balističkih raketa se proizvodi u istočnom ukrajinskom Dnjepropetrovsku, uključujući rezervne delove i održavanje. U Donbasu se proizvodi specijalni čelik za ruske tenkove, a većina ruskih borbenih helikoptera leti sa motorima iz Saporišja.
Ko zavisi od koga?
Mnogo više, međutim, istočno-ukrajinske firme zavise od potražnje iz Rusije jer su proizvodi – sistemi i oprema – specijalno napravljeni za rusko tržište, i ne mogu da se tako lako prodaju na druga tržišta. Čak i ako delovi industrije zavise od subvencija, izvoz iz istočne Ukrajine je važan izvor prihoda za Kijev, tim pre što je zemlja na rubu bankrota.
"Ako se tamo razvije separatistički pokret, Kijev će na tržištima kapitala totalno propasti, zbog prevelikog rizika", kaže ekspert za Ukrajinu Evald Bolke.
