Još je američki general iz Drugog svetskog rata Daglas Makartur nazvao Tajvan “nosačem aviona” i zbog toga ovo ostrvo ima ključnu ulogu u američkim planovima za obuzdavanje Kine. S druge strane, ukoliko se ujedini sa Tajvanom, Kina probija američki lanac obuzdavanja i ima otvoren izlaz na svetske okeane.
Držanje Tajvana u američkoj sferi uticaja način je za obuzdavanje Kine i kontrolisanje njenog izlaza na okeane, tumači vojni značaj Tajvana za Vašington politikolog Aleksandar Pavić.
Tajvan u prvom lancu za obuzdavanje Kine
– To je prvi lanac obuzdavanja Kine da postane ozbiljna pomorska sila jer nema otvoren pristup ni Pacifiku, ni Indijskom okeanu. Zato su bitni i Japan, i Filipini, i Južno kinesko more. Ali, Tajvan je jako važan jer sa njega lakše može da se napravi invazija na Kinu. To je Japan uradio kada je poslednji put napao Kinu – navodi Pavić nza Sputnjik.
Japan je zaposeo Tajvan, tada Formozu, nakon kinesko-japanskog rata 1894-1895. i od tada je ovo ostrvo koristio za povremene napade na kinesko kopno. Međutim, sredinom tridesetih godina, u predvečerje Drugog svetskog rata, Japan je koristio Tajvan kao odskočnu dasku za invaziju na Kinu.
Posle poraza u građanskom ratu, 1949, na Tajvan su se sklonile poražene trupe pod vođstvom dotadašnjeg kineskog predsednika Čang Kaj Šeka i od tada ovo ostrvo ima izuzetan značaj u američkim planovima obuzdavanja Kine.
Tih godina američki državni sekretar Džon Foster Dals formuliše strategiju lanca ostrva, odnosno niza pomorskih baza, kojom bi se obuzdala ekspanzija Kine i SSSR u pacifičkom regionu. Ova strategija na značaju je dobila nakon Hladnog rata i koristi se za obuzdavanje kineskih ambicija.
U toj strategiji Tajvan igra veoma značajnu ulogu, podseća Pavić i napominje da postoji tri lanca za obuzdavanje Kine, a nedavno je predloženo da se formiraju i četvrti i peti lanac. S druge strane, Kina bez Tajvana ne može da bude prava pomorska sila, naglašava on. Sa Tajvanom u svom sastavu, Kina nesputano izbija u Pacifik i oslobađa se pritiska.
– Sada je Tajvan potencijalno neprijateljska baza blizu njenih obala. Bez toga, Tajvan postaje odskočna daska ka ozbiljnijem kineskom izlasku na svetske okeane. Tajvan je, znači, važan i defanzivno u smislu da Kina ne mora da brine da će Tajvan biti baza za invaziju ili kontrolu Kine, a što se tiče same projekcije moći na okeane, Tajvan je jako važan – konstatuje Pavić.
Blizina američkih baza
Na reči generala Daglasa Makartura, komandanta savezničkih snaga na Pacifiku tokom Drugog svetskog rata, koji je Tajvan nazvao “nepotopivim nosačem aviona SAD”, podseća vojni analitičar Milovan Bajagić. Ukoliko bi došlo do prisajedinjenja Tajvana Kini, bile bi, prema njegovim rečima, ugrožene američke vojne baze od ostrva Guam, preko Okinave, do Havaja.
Bajagić naglašava da bi od prisajedinjenja Tajvana matici, Kina postala i ekonomski jača.
– Tajvan ima najjaču industriju mikročipova na svetu koja pokriva preko šezdeset odsto tržišta. Njihova kompanija za proizvodnju poluprovodnika ostvarila je preko sto milijardi dolara profita i prisajedinjenje ostrva imalo bi izuzetan ekonomski značaj za Kinu jer bi samim tim imala šezdeset odsto svetskog tržišta – ističe Bajagić.
Od 1949. Kina i Tajvan imaju odvojene vlade, a do 1972, kada su SAD potpisale sporazum sa Pekingom, zvanični predstavnik Kine u međunarodnim organizacijama, kao što je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija bila je Republika nacionalistička Kina, odnosno Tajvan.
Decenijama traje kineska borba da ovo važno ostrvo vrati matici, a poslednje tenzije izbile su kada je predsedavajuća Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi posetila tajvansku prestonicu Tajpej, čemu se zvanični Peking oštro usprotivio.
Kao odgovor na posetu Pelosijeve, kineska armija započela je vojne manevre bez presedana u vodama oko Tajvana, praktično blokirajući ostrvo i koristeći bojevu municiju.
