Kao jedan od glavnih ciljeva “specijalne vojne operacije” u Ukrajini Vladimir Putin više puta je istakao “denacifikaciju” zemlje. To objašnjava zašto se žestoka bitka vodi za lučki grad Marijupolj na jugu Ukrajine, koji je jutros odbio ruski zahtev za predaju. Marijupolj brani bataljon Azov – od strane mnogih označen kao neonacistički, a po svom ubeđenju nacionalistički.
Nakon više od dve nedelje granatiranja Marijupolja, ruske snage su sinoć poslale zahtev ukrajinskim vlastima – predaja do pet ujutrO, kako bi civili napustili grad, a Rusija uspostavila svoju vlast. Kijev je odbio da preda Marijupolj, u kom su stanovnici pod opsadom danima sa malo hrane, vode i električne energije.
Zamenica premijera Ukrajine Irina Vereščuk rekla je da “nema govora o predaji” i da je ruska strana već obaveštena o tome.
Posle niza neuspelih pokušaja, humanitarni koridor iz Marijupolja uspostavljen je tek pre nekoliko dana. Prema pojedinim procenama, u tom gradu i dalje nalazi oko 300.000 civila. S obzirom da su ruske trupe opkolile grad, ukrajinski zvaničnici tvrde da nema načina da stanovnicima Marijupolja dostave hranu, lekove i ostale potrepštine.
Električne energije nema skoro nedelju dana, zbog čega su građani praktično odsečeni od ostatka zemlje.
Zašto baš Marijupolj?
Od samog početka rata najveći pritisak ruskih snaga bio je upravo na Marijupolju, gradu koji ni 2014. godine proruski separatisti iz Donbasa nisu uspeli da osvoje. Prvi razlog je geografski položaj Marijupolja. Administrativno, Marijupolj pripada Donjeckoj oblasti koja uz Lugansku oblast čini Donbas region.
Marijupolj nije deo Donjecke narodne republike (DNR) koju su proruski separatisti proglasili 7. aprila 2014. godine. DNR zauzima tek trećinu teritorije Donjecke oblasti, ali su u njenom sastavu veći gradovi, uključujući i Donjeck koji je od Marijupolja udaljen oko 100 kilometara.
Zauzimanjem Marijupolja proruski separatisti omogućili bi stvaranje takozvanog kopnenog koridora do Krima. Samoproglašene Donjecka narodna republika i Luganska narodna republika (LNR) nisu kopneno povezane sa Krimom, poluostrvom koje je posle refereduma 16. marta 2014. godine proglasilo otcepljenje od Ukrajine i pripajanje Rusiji.
Ukrajina, EU i SAD nikada nisu priznale rezultate referenduma, zbog čega Kijev smatra Krim, kao i DNR I LNR, delovima svoje “privremeno okupirane teritorije”. Međutim, Moskva smatra Krim delom Ruske federacije. Preko Krimskog mosta koji prelazi preko Kerčkog moreuza Krim je povezan sa Rusijom, dok su DNR i LNR kopnenom granicom povezane sa Rusijom. Međutim, između Krima, LNR i DNR ne postoji kopnena veza.
Drugi razlog je ekonomske prirode. Marijupolj je najprometnija luka na Azovskom moru, koje je moreuzom spojeno sa Crnim morem. Eventualnim zauzimanjem grada, Rusija bi zadala ekonomski udarac Ukrajini, a sebi omogućila još jednu sigurnu morsku rutu.
Treća, i možda najbitnija stvar za Putina lično – Marijupolj brani bataljon Azov.
Šta je bataljon Azov?
Iako je Rusija na početku rata tražila “denacifikaciju” Ukrajine, sada je odlučeno da će ipak ruske trupe samo izvršiti ovaj zadatak. Jedna od lokacija koja je pogodna za pomenutu “denacifikaciju” je upravo Marijupolj, koji je pod zaštitom bataljona koji je nazov dobio po Azovskom moru.
Bataljon Azov formiran je da pruži otpor separatistima koje podržava Rusija u Donjecku i Lugansku.
Za Ukrajince su branioci iz ovog bataljona heroji koji se bore protiv daleko brojnijih ruskih osvajača, dok su za Rusiju oni neonacisti i njihovo poreklo leži u neonacističkoj grupi pod nazivom Patriote Ukrajine. Oni nose paganske oznake Volfsangela, koje su koristile ozloglašene nacističke SS jedinice i koje favorizuju neonacisti.
Tokom godina, Azov je postao deo Nacionalne garde Ukrajine, a specifičan je jer privlači mešavinu nacionalista, ultranacionalista i mladića koji gaje odbojnost prema Rusiji. Polovina pripadnika ovog bataljona dolazi sa istoka, a mnogi od njih govore ruski jezik.
Oni se sada bore da potisnu ruske trupe iz okoline Marijupolja, dok će za Rusiju najveći uspeh biti ako pobedi bataljon Azov na njegovom terenu.
