Zašto je Rusija odbacila Trampov plan o primirju u Ukrajini?

EPA

Predsednik i ministar spoljnih poslova Rusije Vladimir Putin i Sergej Lavrov rekli su da odlaganje ulaska Ukrajine u NATO neće biti dovoljno za prekid rata.

Rusija je odbacila plan tima novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa za okončanje rusko-ukrajinskog rata koji je podrazumevao odlaganje članstva Kijeva u NATO u zamenu za primirje, prema ruskim državnim medijima.

Trampova pobeda na predsedničkim izborima u novembru, njegove ponovljene kritike Ukrajine i američkog finansiranja Kijeva i njegovo obećanje da će okončati rat u roku jednog dana nakon što dođe na vlast, podstakli su zabrinutost među NATO saveznicima zbog kompromisa koje bi mogao zahtevati od Ukrajine.

Dakle, šta je Trampov predlog za mir u Ukrajini, šta je Rusija odbila – i zašto?

Šta je Trampov plan za Ukrajinu?

Tramp je pazio da ne otkrije mnogo o svom planu. “Ne mogu vam dati te planove, jer ako vam ih dam, neću moći da ih koristim. Biće neuspešni. Deo toga je iznenađenje – rekao je Tramp u podkast intervjuu sa Leksom Fridmanom u septembru.

Tokom kampanje Tramp je obećao okončanje rata u Ukrajini u roku 24 sata. Međutim, 12. decembra rekao je za magazin “Tajm” da je “Bliski istok lakši problem za rešavanje od onog što se događa sa Rusijom i Ukrajinom”.

Tramp i njegovi ključni saradnici izneli su neke ideje za primirje u Ukrajini. Evo šta znamo:

– Dana 6. novembra, “Volstrit džurnal” (WSJ) izvestio je da Trampovi planovi za primirje u Ukrajini uključuju odlaganje članstva Kijeva u NATO za 20 godina, pozivajući se na tri izvora bliska Trampu.

– Trampov potpredsednik Džej-Di Vens otkrio je potencijalne detalje Trampovog plana u intervjuu emitovanom u septembru. Vens je rekao da će sadašnja linija razgraničenja između Rusije i Ukrajine postati “demilitarizovana zona”, utvrđena, kako Rusija ne bi ponovo izvršila invaziju.

– Izveštaj WSJ kaže da bi se ta demilitarizovana zona protezala na skoro 1290 kilometara. Iako ostaje nejasno ko bi nadzirao zonu, neimenovani član Trampovog tima rekao je da će “cev puške biti evropska”, navodi WSJ.

– Vens je, takođe, sugerisao da bi, prema planu, Ukrajina morala da ustupi deo svoje teritorije Rusiji, uključujući delove Luganska, Donjecka, Hersona i Zaporožja. Rusija je od 2014. zauzela oko 20 posto ukrajinske teritorije.

– Tramp je 27. novembra imenovao penzionisanog generala Kita Keloga svojim posebnim izaslanikom za rusko-ukrajinski rat. Kelog je u aprilu bio koautor strateškog dokumenta, u kojem je sugerisano da bi SAD mogle da nastave da naoružavaju Ukrajinu, pod uslovom da Kijev pristane da učestvuje u mirovnim pregovorima sa Moskvom.

– Kelogov dokument sugerisao je i da bi NATO mogao da stavi članstvo Ukrajine na čekanje i da bi Rusiji moglo biti ponuđeno ublažavanje sankcija u zamenu za njeno učešće u mirovnim pregovorima.

– U intervjuu za magazin “Tajm”, Tramp je kritikovao Ukrajinu zbog lansiranja projektila na rusku teritoriju prošlog meseca. “Oštro se ne slažem sa slanjem projektila stotinama milja u Rusiju. Zašto to radimo?”, rekao je i dodao da bi to samo eskaliralo rat. Krajem novembra Ukrajina je napala Rusiju oružjem dugog dometa, koje su proizveli SAD i Velika Britanija. To se dogodilo nakon što je ukrajinski predsednik Zelenski pritisnuo SAD i Veliku Britaniju da dopuste Ukrajini korišćenje projektila za napade unutar Rusije, što je prethodno bilo ograničeno.

Šta je rekla Rusija?

Na svom godišnjem obraćanju novinarima 26. decembra, ruski predsednik Vladimir Putin odbacio je ideju da bi odlaganje članstva Ukrajine u NATO bila dovoljno za Moskvu.

Putin je rekao da, iako ne zna detalje Trampovog plana, sadašnji predsednik Džo Bajden dao je sličan predlog još 2021, da se odloži prijem Ukrajine za 10 do 15 godina. “U smislu istorijske udaljenosti i vremenskih okvira, to je tren. Kakvu nam razliku pravi – danas, sutra ili za deset godina?”, upitao je, retorički, odgovarajući na pitanje novinara.

Zatim je u nedelju ruska državna novinska agencija Tass citirala ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova koji je potvrdio Putinovo odbijanje nekih Trampovih predloga za Ukrajinu.

– Svakako nismo zadovoljni predlozima predstavnika tima novoizabranog predsednika da se članstvo Ukrajine u NATO odloži za 20 godina i da se u Ukrajinu rasporedi mirovni kontingent “britanskih i evropskih snaga” – rekao je Lavrov za Tass.

Lavrov je dodao da Rusija još nije primila nikakve službene “signale” od SAD o “ukrajinskom dogovoru”. Ruski diplomata objasnio je da je do Trampove inauguracije u Vašingtonu 20. januara samo Bajdenova administracija u odlasku bila ovlašćena da sarađuje ​​sa Moskvom.

U međuvremenu, u četvrtak je Putin rekao da je Moskva otvorena za mirovne pregovore s Ukrajinom koji bi se održali u Slovačkoj. Putin je ove nedelje u Kremlju ugostio slovačkog premijera Roberta Fica. Fico je bio skeptičan prema vojnoj podršci Evropske unije Ukrajini.

Ali, šta će Rusija učiniti?

– Putin blefira, želi dogovor – smatra Timoti Eš, saradnik na programu za Rusiju i Evroaziju u “Četam hausu”, istraživačkom centru sa sedištem u Londonu.

Eš je za Al Džaziru rekao da će Putin “igrati tvrdoglavo pre pregovora odbijajući sve”, ali da mu “treba dogovor jer ne može da izdrži dugi rat s obzirom na ogromne žrtve”. A ako bi Tramp Putinu ponudio dogovor u kojem bi Rusija zapravo zadržala ukrajinsku teritoriju koju trenutno kontroliše – kako je Vens sugerisao da bi to bila ponuda – Moskva bi, smatra Eš, verovatno prihvatila.

– Tramp je u jakoj poziciji, Putin je u slaboj poziciji – kaže Eš. “Trump može da održi dug rat jer SAD pobeđuju ogromnom prodajom naoružanja, a da nema američkih gubitaka. Nadajmo se da će Tramp to shvatiti.”

Kako je Ukrajina reagovala?

Tramp se sastao sa Zelenskim i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom 7. decembra u Parizu. Nakon trilateralnog sastanka, Tramp je za “Njujork post” rekao da Zelenski želi prekid vatre. “On želi da sklopi mir. Nismo razgovarali o detaljima”, dodao je.

Ukrajina je ranije naglasila da svaki mirovni sporazum mora uključivati ​​poništavanje ruske aneksije ukrajinske teritorije, uključujući Krim, koji je aneksiran 2014. godine.

Međutim, u intervjuu za “Skaj njuz”, objavljenom 29. novembra, Zelenski je promenio svoj stav. “Ako želimo da zaustavimo vruću fazu rata, moramo pod kišobran NATO uzeti teritoriju Ukrajine koji imamo pod našom kontrolom”, rekao je. “Moramo to učiniti brzo. A onda na (okupiranoj) teritoriji Ukrajine, Ukrajina je može vratiti na diplomatski način.”

– Ovo je veliki kompromis Zelenskog u vezi sa teritorijom – rekao je Eš tada za Al Džaziru.

Dok članice NATO uveravaju da je Ukrajina na “nepovratnom” putu ka pridruživanju Alijansi, one su oprezne da prihvate Ukrajinu dok je još u ratu sa Rusijom. To je zato što ugovor NATO sadrži klauzulu o međusobnoj odbrani, kojom se propisuje da se sve članice smatraju napadnutim ako je jedna članica napadnuta. Prijem Ukrajine u NATO bi implicirao da su sve članice NATO u ratu s Rusijom.

S obzirom na to da Rusija odbija kompromis o članstvu u NATO – kojeg bi Ukrajina dobila, ali samo dve decenije kasnije – nejasno je kako se Kijev i Moskva mogu vratiti za pregovarački sto. Članstvo u NATO je centralni deo onog što Zelenski promoviše u svom mirovnom planu.

Ali, prema mišljenju Eša, Zelenski bi mogao biti spreman i na kompromis o članstvu u NATO. Ono o čemu ne bi napravio kompromis je, kaže Eš, pitanje bezbednosti Ukrajine.

– Ukrajina mora biti sigurna da prema bilo kakvom dogovoru Putin ne može tek tako ponovo da izvrši invaziju – objašnjava Eš. “To znači ili bilateralne bezbednosne garancije Zapada ili čvrsto uverenje da će Ukrajini dati sve alate potrebne za odbranu – kao što imaju Izrael ili Južna Koreja.”