“Ni Jermenija ni Azerbejdžan neće lako odustati od Nagorno-Karabaha, a koreni ovog konflikta leže u decenijama sukoba između hrišćanskog i muslimanskog naroda uopšte”, kaže viši naučni saradnik na Fakultetu za međunarodnu politiku i bezbednost, dr Miša Stojadinović, povodom ponovnih sukoba u Nagorno-Karabahu i proglašenja ratnog stanja.
Prema njegovim rečima, istorija sukoba dve države oko Nagorno-Karabaha je veoma daleka i duboka, datira još od kraja Prvog svetskog rata i vezana je za nerešene teritorijalne odnose.
Istorija sukoba
– Sukob je počeo još 1917. godine, kada Karabah, nakon pada Ruskog carstva, postaje deo Zakavkaske demokratske federativne republike, odnosno kada su tri nacije na Kavkazu, Jermeni, Azeri i Gruzini, ranije pod vladavinom Rusa, proglasili svoju nezavisnost. Potom, 1918. godine dolazi do niza kratkih ratova između Jermenije i Azerbejdžana (Jermensko-azerbejdžanski rat) u vezi nekoliko regiona – Nahčivana, Zangezura i Nagorno-Karabaha, jer su se dve strane sporile oko toga gde će biti granice ove tri provincije. Upravo u Nagorno-Karabahu, gde je Skupština proglasila samoupravu i stvorila Nacionalni savet i Vladu, su se i odvijali ključni sukobi. Kasnije je pak došlo do ulaska osmanskih trupa i tada je odnos između Jermenije i Turske (Azerbejdžanci su narod turkijskog porekla) do te mere narušen da je teško očekivati da na bilo koji način može biti popravljen. Tu i leži netrpeljivost između Jermena i Turaka – objašnjava Stojadinović.
1920. godina, dodaje on, na neki način je bila ključna, kada dolazi do završetka sukoba između Jermenije i Azerbejdžana. Sovjetski Savez i boljševici su, kaže, prihvatili podelu kojom Zangezur pada pod kontrolu Jermenije, a provincije Nahčinavan i Nagorno-Karabah se stavljaju pod kontrolu Azerbejdžana.
– Autonomna oblast Nagorno-Karabah postala je deo Azerbejdžana u SSSR-u 1923. godine. Međutim, taj sukob nikada, suštinski, nije prestao. Naime, iako je Jermenija zvanično prihvatila jurisdikciju Azerbejdžana nad Karabahom povremeno je ipak dolazilo do gerilskih borbi, a Jermeni nikada nisu prihvatili nadležnost Azerbejdžana nad Karabahom. Tu i leži najveći kamen spoticanja kod uspostavljanja dijaloga i saradnje između ove dve zemlje koje nikada nisu u potpunosti uspostavile pune diplomatske odnose, upravo iz nemogućnosti da prevladaju sukob koji datira iz 1918. godine – ukazuje Stojadinović.
Ni ulazak Jermenije i Azerbejdžana u sastav Sovjetskog Saveza nije uspeo da reši ovaj konflikt i međusobnu versku i etničku netrpeljivost. To se, napominje on, videlo i kada je Azerbejdžan proglasio nezavisnost i kada se opet pokrenulo pitanje kome pripada koji deo teritorije.
U avgustu 1987. godine karabaški Jermeni poslali su Moskvi peticiju za uniju sa Jermenijom sa desetinama hiljada potpisa. Moskva je odbila zahteve Jermena i 22. februara 1988. godine došlo je do prvog direktnog sukoba u kojem su stradala dva Azerbejdžanca i 50 jermenskih seljaka.
Pored 1988. godine, Miša Stojadinović navodi i druge istorijske periode ključne za rat koji se vodi za ovu teritoriju na južnom Kavkazu.
Pravog mira nikada nije ni bilo
– Značajne su i 1991. godina kada je Nagorno-Karabah proglasio nezavisnost i kada su se za ovu teritoriju vodile najžešće borbe još od Prvog svetskog rata, u kojima je izginulo više od 30 hiljada ljudi. U maju 1994. godine je okončan sukob i, uz veliko posredovanje Rusije, nastupilo doba mira na ovom prostoru. Ipak, na ovoj teritoriji ni u jednom trenutku nije nastupio mir u svom suštinskom obliku. Nagorno-Karabah je jedno od ključnih žarišta stalnih sukoba koji se veoma često naziva terminom „zamrznuti“ konflikt – napominje Stojadinović.
On podseća da su 2016. godine obnovljeni sukobi u Nagorno-Karabahu. Iako su oni tada, činilo se, rešeni, danas je situacija takva da je otvoreno proglašeno ratno stanje.
Najveća specifičnost ovog sukoba je, primećuje Stojadinović, da ni u jednom istorijskom trenutku nije bilo saglasnosti između Jermenije i Azerbejdžana oko toga šta se u datom trenutku dešava na tom prostoru.
– Tako imamo situaciju da u isto vreme zvaničnici i jedne i druge strane daju totalno protivurečne izjave o stanju na terenu, poput toga ko je prvi započeo vatru, ko je kriv, zbog čega ko ima pravo na teritoriju i tako dalje. Ono što je sasvim sigurno je da se ni Jermenija ni Azerbejdžan neće tako lako povući sa ove teritorije koja je ne samo osetljiva, već je i geostrateški veoma važna – zaključuje dr Miša Stojadinović i podseća da Nagorno-Karabah još nije priznat od strane niti jedne međunarodne organizacije.
Teritorija modernog Nagorno-Karabaha prvobitno je bila naseljena kavkaskim autohtonim plemenima. U II veku pre nove ere ovu teritoriju je anektirala Kraljevina Jermenija i ona je bila u njenom sastavu do kraja IV veka. Krajem IV veka ova oblast je priključena Persiji, a od sredine VII do kraja IX veka je bila pod arapskom vlašću. U 17. veku je na području današnjeg Nagorno-Karabaha postojalo pet jermenskih kneževina, koje su predstavljale poslednji vid jermenske državnosti. 1813. godine ova oblast je pripojena Ruskom carstvu.
