Prvi je dan u nedelji u SAD-u, Kanadi, Brazilu, Japanu, Izraelu i nekoliko drugih zemalja nedelja, a ne ponedeljak. Tako je bilo i u staroj Rusiji i Ruskom Carstvu – a ova je ideja zasnovana na Bibliji.
Knjiga Postanka Starog zaveta sadrži opis stvaranja sveta, u kojem su navedeni uzastopni dani stvaranja, od prvog do šestog. Upravo se tim nazivima (dan prvi, dan drugi, itd.) i dalje nazivaju dani u nedelji na hebrejskom jeziku. “I blagoslovi Bog sedmi dan i proglasi ga svetim, jer taj dan počinu od svega dela svojega, što ga je bio stvorio i učinio” (Postanak 2,3).
U jeziku je dokaz
Subota se na hebrejskom, umesto da se zove “sedmi dan”, zove Šabat (što je izvedenica od reči “odmarati se”) i on završava nedelju. Tako je u judaističkoj, kao i u hrišćanskoj tradiciji, nedelja tradicionalno počinjala nedeljom, a tako je bilo i u Rusiji sve do Revolucije 1917. godine. Nazivi radnih dana na ruskom jeziku dokaz su za to. Sreda se na ruskom zove “sreda”, što znači “sredina”. Očigledno, sreda se nalazi u sredini samo ako nedelja počinje u nedelju.
Nadalje, u slovenskim jezicima ponedeljak se zove upravo tako jer dolazi posle nedelje, dok je nedelja dan u kojem se ništa ne radi (ne dela), već se ide u crkvu. Nedelja je prvi dan u nedelji, a po njemu se takođe zove i čitava nedelja.
Boljševici su se borili protiv pravoslavne vere i crkve i jedan od njihovih prvih dekreta, potpisan u februaru 1918., zamenio je julijanski kalendar gregorijanskim (“novi stil”) i takođe je naterao SSSR da drži korak s “gotovo svim kulturnim narodima”, kako je navedeno u dekretu. I pored toga, nedelja je još uvek bila prvi dan u nedelji u prvim godinama postojanja SSSR-a.
Kako je Staljin “kasapio” nedelje u Rusiji
1. oktobra 1929. godine u Rusiji su reformirane nedelje – uvedene su nove, petodnevne nedelje. Zvali su se “nedelje kontinuirane proizvodnje” – ljudi su radili četiri dana, a petog su se odmarali. I tako se nastavilo tokom celogodišnjeg ciklusa, koji se sada sastojao od 72 petodneve nedelje. Kako se ne bi preklapali slobodni dani za zaposlene, radnici su podeljeni u pet grupa koje su u kalendaru obeležene žutom, ružičastom, zelenom, crvenom i ljubičastom bojom.
S ovim sistemom, mlinovi, pogoni i druga preduzeća mogla su raditi bez prestanka tokom cele godine, jer nije bilo zajedničkih slobodnih dana za sve radnike odjednom. Petodnevni kalendar takođe je bio ideološko sredstvo. Poremetio je hrišćanski kalendar praznika, što je bilo vrlo korisno za boljševičku antireligijsku propagandu. Međutim, novi kalendar uopšte nije bio popularan u narodu. Događalo se da muž i žena pripadaju različitim radnim grupama pa nisu imali zajedničke slobodne dane, što im je još više komplikovalo život. Godine 1931. uvedena je šestodnevna nedelja s fiksnim slobodnim danima za sve.
Tek 1940. godine SSSR se vratio na sedmodnevnu nedelju. “Prebaciti rad u svim državnim, zadružnim i javnim preduzećima i ustanovama sa šestodnevnog na sedmodnevni, računajući sedmi dan u nedelju – nedelju – kao dan odmora”, navodi se u uredbi, pa je počevši od 1940. u SSSR-u ponedeljak službeno postao prvi dan u nedelji.
S vremenom su i neke socijalistički orijentisane države proglasile ponedeljak prvim danom nedelje. Ujedinjeni narodi preporučili su 1978. da ponedeljak bude prvi dan u nedelji u većini zemalja sveta. A to je i službeno utvrđeno 1988. godine, prema ISO 8601, međunarodnom standardu za razmenu i komunikaciju podataka vezanih za datum i vreme.
u grckom jeziku, ponedeljak je deftera, sto znaci drugi, utorak je triti, ili treci, sreda je tetart, ili ti cetvrti, cetvrtak je pemti ili ti peti. u Nepalu nedelja pocinje od nedelje koja je prvi radni dan, i radi se svaki dan osim subote