Posebno indikativno jeste ponašanje Amerike, kada znamo da jedino SAD, inače jedan od najvećih zagađivača atmosfere fabričkim dimnjacima, nisu htele da potpišu Sporazum iz Kjota, kojim se većina svetskih emitera štetnih materija (170 zemalja) obavezala da će smanjiti ispuštanje gasova u atmosferu. O čemu se radi?
– Reč je o sve većem upetljavanju politike i u sferu klime. Reč je o borbi za “kontrolu” u oblasti klime zbog profita, smatra Nedeljko Todorović, meteorolog i istraživač klimatskih mena iz Beograda.
U članku "Usporavanje klime", u magazinu "Nju sajentist", piše da je globalno zagrevanje usporeno.
– Moćni vetrovi na Pacifiku u velikoj su meri odgovorni za nedavno uočena usporavanja globalnog zagrevanja. Intenzivni vetrovi podstakli su toplotu da prosto nestaje u okeanima. Ali, čim vetrovi počnu da jenjavaju, toplota će se opet raširiti po atmosferi, zaključili su istraživači Univerziteta Novog Južnog Velsa u Sidneju, u Australiji, u februaru ove godine.
– Vreme i klima ne slušaju teoretisanje. Temperatura na globalnom nivou posustaje u porastu u poslednjih šesnaest godina, kaže beogradski meteorolog Nedeljko Todorović, u komentaru aktuelnih informacija iz sveta o klimatskim promenama.
Dodaje da postoje oscilacije, temperatura malo opada pa neznatno raste, kao i većina meteoroloških parametara, što je uočeno u periodu redovnih merenja, prenosi B92.
Antropogen uticaj na klimu
Primećeni su periodi ponavljanja, periodičnosti, oscilacija parametara, pa su tako u stručnoj literaturi odavno prisutni pojmovi NAO (Severnoatlanska oscilacija), PDO (Pacifička dekadna oscilacija) i drugi. Većina oscilacija su na približno 60 godina. Sada, kada se uočavaju praznine u trendu porasta temperature, pokušavaju to da obrazlože na mnoge načine. Kažu da je jaka zima upravo dokaz o globalnom zagrevanju, da su vetrovi nad okeanima dvostruko jači, što predstavlja nestvarnu tvrdnju.
Ni sada, kada je uočeno usporavanje zagrevanja, klimatski "stručnjaci" ne odstupaju od svoje teorije i prognoza. Ali, najzanimljivije je da se sve te priče zamenjuju polako pričom o antropogenom uticaju na klimu. Ne bi bilo čudno da za neku godinu nazovieksperti daju saopštenje da je sistematskim radom na smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte uspešno zaustavljeno globalno zagrevanje. Naš sagovornik ocenjuje da je sve to, nažalost, rezultat preteranog mešanja politike u nauku.
– Analiza ponovljivosti ukazuje da se toplije leto javlja svake tri do četiri godine, zatim na svakih sedam-osam godina i tako dalje. Leto 2012. bilo je rekordno toplo, leto 2013. manje, mada iznad proseka. Ovo leto trebalo bi da bude još malo svežije u odnosu na prethodna dva, što je već očito, jer smo već usred najtoplijeg godišnjeg doba. Uz sve, ne znači da neće biti vrućih dana. Govorim samo o velikoj verovatnoći da tako bude jer priroda ne priznaje naše prognoze i procene, česta su iznenađenja. Pored toga, postoje periodi od 30 do 35 godina sa češćom pojavom vrućih leta, pa zatim period od 30 do 35 godina sa češćim hladnijim letima. Svaki meteorološki parametar ima svoje cikluse. I tako decenijama i vekovima. U srednjem veku postojalo je nekoliko malih „ledenih doba”, pre i posle toga – malo topliji periodi. Temperatura između njih ima amplitudu oko dva stepena, dakle plus-minus jedan stepen. U poslednjih 12.000 godina, od kraja poslednjeg ledenog doba, klima se suštinski nije menjala. Događaju se stalne manje oscilacije meteoroloških i klimatskih parametara, ali i pojava ekstremnih vrednosti kao sastavni deo meteoroloških fenomena – zaključio je Todorović za Politiku.
