Pandemija Covid-19 skrenula je pažnju na to kako bolesti utiču na čulo mirisa kod ljudi zbog privremenog gubitka tokom infekcije koronavirusom. Istraživači sada ispituju kakav je učinak koronavirusa na čula i kako povratiti čulo mirisa koje je važno za opšte zdravstveno stanje.
Gubitak čula mirisa i ukusa jedan je od simptoma kroz koji prolaze oboleli od bolesti Covid-19. Do sada se pokazalo da se ovaj simptom može nastaviti i do pet meseci i duže od infekcije, ali da može biti i trajan u manjem broju slučajeva.
Neki istraživači govore da bi gubitak čula mirisa trebalo da bude korišćen kod dijagnostike Covid-19. Studija objavljena u oktobru otkrila je da je identifikacija gubitka čula mirisa koju su napravili sami pacijenti bolji marker za praćenje infekcije od onih koje su pratile vlade, kao što je dolazak u bolnicu i slučajevi na odeljenjima intenzivne nege. Ova studija sugeriše da identifikacija poremećaja čula mirisa preciznije govori o cirkulaciji virusa.
– Od početka pandemije je bilo evidentno da veliki procenat inficiranih ljudi gubi čulo mirisa. Ovo je dosta uobičajeno kod infektivnih bolesti, ali kod Covid-19, efekat je dosta značajniji – rekao je za medicinski žurnal WebMD dr Nikola Dupre sa klinike na Univerzitetu Laval u Kvebeku u Kanadi.
– Kod drugih infekcija čulo mirisa i ukusa se obično vrate nakon što se sinusi pročiste, ali kod Covid-19 virus može da penetrira u deo mozga koji je važan za prepoznavanje mirisa – olfaktorna zona. Pretpostavlja se da virus tako ubije neke od moždanih ćelija i zato je ovaj efekat kod Covid-19 duži – pojasnio je dr Dipre.
S druge strane, istraživanja kod obdukcije preminulih pacijenata pokazala su da virus retko dopre do mozga, kako piše magazin Nature, što govori da mogu postojati i drugi načini na koje Covid-19 izaziva gubitak mirisa. Na primer, istraživački tim u Italiji pokazao je da se gubitak mirisa i ukusa javljaju istovremeno s porastom nivoa u krvi molekula koji signalizira upalu, zvane interleukin.
Istraživanje obavljeno na preminulim pacijentima objavljeno prošlog decembra, piše Nature, pokazalo je jasne znakove upale, poput nepropusnih krvnih žila, u receptorima čula mirisa ljudi koji su imali Covid-19.
Gubitak čula mirisa kod drugih bolesti i važnost za opšte zdravlje
Gubitak čula mirisa takođe je čest kod neurodegenerativnih bolesti kao što su multipla skleroza, Parkinsonova ili Alchajmerova bolest. Istraživanja su otkrila da je do 38 posto onih koji pate od multipla skleroze kao i gotovo polovina onih sa dijagnozom demencije pokazuju znake gubitka čula mirisa i pet godina pre pojavljivanja bolesti. Kod Parkinsonove bolesti 45 do 96 posto pacijenata ima oštećenje osećaja za miris, piše BBC.
Druga istraživanja povezala su neispravno čulo mirisa sa povećanom smrtnošću, sugerišući da bi takav poremećaj mogao biti signal za starenje ili bolest. Jedno istraživanje na više od 2.200 ljudi između 71-82 godine pokazalo je da oni s lošim čulom mirisa imaju 46 posto veći rizik da umru u roku od deset godina od onih s uobičajenim funkcijama čula mirisa.
Godinama se gubitak mirisa – ili anosmija, kako se stručno naziva – uglavnom ignorisala kao marker za bolesti poput Parkinsonove, ali sada neki naučnici veruju da bi uočavanje nedostatka čula mirisa moglo da posluži kao dobar alat u dijagnostici. Na primer, patologija bolesti kao što je Parkinsonova pojavljuje se u olfaktornom mozgu mnogo pre nego u drugim delovima, tako da bi pravovremenom dijagnostikom nedostatka čula mirisa progresija bolesti mogla biti značajno usporena.
Poremećaj čula mirisa kod Covid-19
Gotovo godinu dana od inficiranja koronavirusom neki ljudi još nisu povratili čulo mirisa ili je došlo do poremećaja u prepoznavanju mirisa – neprijatni mirisi postali su prijatni i obrnuto.
Kako nauka objašnjava ovaj fenomen?
Činjenica da se poremećaj čula mirisa pojavljuje kao odloženi simptom kod Covid-19 ne iznenađuje olfaktologe koji često tokom prakse susreću pacijente s ovim problemima. Kada virusi uzrokuju trajne probleme sa čulom mirisa (postvirusna olfaktorna disfunkcija), to je verovatno zato što je infekcija oštetila živčane receptore za miris, zbog čega nisu u stanju da detektuju molekule mirisa koji se rastvaraju u nosnoj sluzokoži.
Veruje se da se parosmija javlja usled delimičnog oporavka receptora mirisa. Parosmija je stanje kada se nakon oporavka od bolesti, u sve češćim slučajevima od Covid-19, pacijentu neke stvari počnu da mirišu drugačije, a stvari koje bi trebalo da imaju prijatan miris postaju odbojne i obrnuto.
Kako povratiti normalnu funkciju čula mirisa?
Mnogi pacijenti koji imaju gubitak mirisa nakon Covid-19 takođe prijavljuju i gubitak čula ukusa. Ta dva čula usko su povezana. Jezik oseti slatku, gorku, kiselu i slanu hranu. Miris iz hrane dopire u nos sa zadnjeg dela grla i kombinuje se sa osećajem ukusa dajući tako puni ukus. Gubitak čula mirisa rezultiraće otupljenim ukusom.
Neki doktori preporučuju nešto što su nazvali fizikalna terapija za nos. Pacijenti se upućuju da 20 sekundi lagano mirišu različita esencijalna ulja ili začinsko bilje sa poznatim mirisima, usredsređujući se na svoja sećanja i iskustva s tim mirisom. Mirisi koji najčešće koriste su ruža, limun, karanfilić i eukaliptus, ali pacijenti mogu da izaberu mirise koje žele. Ovu vežbu treba ponavljati dva puta dnevno tokom četiri do šest meseci.
“Potrebno je strpljenje. Što više budete trenirali, to će ishod biti bolji”, rekla je doktorka Tran Loke. “Preporučujem pacijentima da pronađu mirno mesto na kojem neće biti ometanja kako bi mogli svoju punu pažnju posvetiti vežbama”.
