– Činjenica je da je za poslednjih pola godine cena barela pala za trećinu sa 104 na 86 dolara i da bi po tom osnovu trebalo očekivati da gorivo pojeftini više od ovog jednog dinara, ali prometnici u ovom času nemaju računicu za to, objašnjava Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.
Razlog za to je pad dinara uodnosu na evro i dolar. Za devet meseci dinar je prema evru izgubio četiri, a u odnosu na dolar čak 13 procenata.
Da kompanije imaju prostora da dodatno snize cene na pumpama, sigurno bi to uradile, jer u poslednjih godinu, godinu i po dana prodaja ili opada ili stagnira, kaže Mićović i dodaje da bi, ukoliko cena barela nastavi da pada, uz ovaj nepromenjeni kurs, gorivo moglo dodatno da pojeftini. Ali, se, dodaje, može dogoditi i da se ovo pojeftinjenje vrati kao bumerang.
Upitan šta to tačno znači, Mićović kaže, da je dobro poznato da poslednji pad cene sirove nafte nije rezultat odnosa ponude i tražnje, već veštački izazvan kroz zatezanje političkih odnosa SAD i Rusije zbog Ukrajine.
Posledice će, dakle, osetiti ne samo Rusija, čija je neto zarada od prodaje nafte ubedljivo najveća stavka u budžetu, već i oni koji eksploatišu naftu na Severnom moru i Arktiku. To znači da Norveška i Velika Britanija u ovom času imaju isto tako problem kao i Rusija. I njih eksploatacija nafte mnogo košta, a barel je toliko jeftin da troškovi proizvodnje ne mogu da se pokriju, kaže on.
Mićović ističe, da je gorivo u Srbiji u ovom času jeftinije nego u Hrvatskoj, Sloveniji ili Italiji, ali i da je dodatni problem što nema veće konkurencije u veleprodaji.
Realno je očekivati, da će uz najavljeno povećanje akcize od 1. januara na dizel i benzin, gorivo u Srbiji biti među najskupljima u regionu, prvenstveno zbog najvećih zahvatanja države u ceni derivata. Država sada po svakom litru benzina uzima 50, a za dizel 46 dinara, plus PDV.
