Stav predsednika Rusije u vezi sa mogućnošću izvoza našeg "velikog fiće" u tu zemlju, očekivan je odgovor ruske strane. I, reklo bi se, odavno poznat. Još je 2009. Mlađan Dinkić, tada ministar ekonomije izjavio da na rusko tržište ne treba računati. Te godine u Kragujevcu je počela proizvodnja zastave 10, po licenci za italijanski punto, i svi su se nadali da će "posao veka" – godinu dana posle potpisivanja ugovora sa Fijatom i formiranja zajedničke kompanije Fijat automobili Srbija – našoj državi doneti dugo očekivane izvozne aranžmane.
"Rusija nam nije dozvolila bescarinski izvoz automobila, tako da u tu zemlju možemo da izvozimo samo auto delove", bila je otrežnjujuća Dinkićeva izjava. Ruski stav je ostao nepromenjen i pet godina posle prvog pokušaja naše države da izdejstvuje izvoz domaćeg automobila u tu zemlju. Druga je stvar što su neki ovdašnji mediji, čisto radi senzacionalizma, a možda i iz nekih drugih razloga, Putinov odgovor okarakterisali kao neprijatno iznenađenje. Takvim napisima doprineo je i sam premijer Vučić, koji je sredinom 2013. izjavio da će do kraja te godine u Rusiju biti izvezeno 10.000 500 L proizvedenih u Kragujevcu. I još je, za italijansku novinsku agenciju Ansa, dodao: "Tu kvotu smatramo samo početkom i nadamo se da ćemo je povećati".
Do toga nije došlo iz vrlo jednostavnog razloga; Rusija razvija svoju auto-industriju, sama ili u kooperaciju sa inostranim proizvođačima, pa i sa Fijatom. U tom segmentu je zaposleno milion ljudi. Rusija štiti svoje tržište, svoje radnike, isto onako kako to čine sve druge ozbiljne države. I zato izvoz "velikog fiće" u tu zemlju nije moguć.
