Najnovija istraživanja na miševima daju objašnjenja zašto se celog života sećate gotovo svih detalja raskida ljubavne veze, ali se često ne možete setiti šta je bilo na nekom nedavnom poslovnom sastanku.
Imamo li na umu da različite informacije neprekidno bombarduju naša čula, naš mozak vrlo brzo postaje "prepunjen". To je razlog zašto regioni mozga za memorisanje brzo odbacuju trivijalne a prednost daju značajnim događajima koji se zatim pretvaraju u dugoročno pamćenje.
Rezultati najnovijeg istraživanja, nedavno objavljeni u američkom stručnom časopisu "Ćelija" (Cell), otkrivaju da bi emocije mogle da pomognu mozgu da odluči koja će sećanja trajno arhivirati, a koja jednostavno odbaciti.
Neurolozi smatraju da se sećanje stvara jačanjem veza između neurona. Ove veze oslanjaju se na receptore za slanje i prijem moždanih podataka.
Neka dosadašnja istraživanja ukazivala su da je emocionalni stres tesno povezan sa povećanjem nivoa hormona norepinfrina(norepinephrine) u mozgu. Ipak, kako hormon stresa utiče na proces uključen u povezivanju neurona pa tako i u formiranju sećanja još uvek je naučna misterija.
|
"Nadražaji koji nisu bili dovoljni za formiranje sećanja, sada, sa promenama veza, mogu da stvore čvrsta sećanja", izjavio je član naučne ekipe Roberto Malinov.
A kako mozak miševa poseduje mnoge regione koje ima i ljudski mozak, neurolozi očekuju da se slični mehanizmi u stvaranju sećanja mogu primeniti i na čoveku. "Ako imate previše norepinfrina, on onda deluje na suprotan način. Zato je, po svoj prilici, moguće da optimalan nivo ovog hormona, ako ste previše emotivni, može usloviti i da se ne sećate nekih životnih situacija", izjavio je Malinov časopisu Sajens. On je, takođe, naglasio da je najnovije otkriće "samo jedan delić naučne sklapalice koja povezuje emocije i memoriju". |
Neurolog Hajlan Hu tvrdi da je sa grupom kolega otkrio bar delić tajne. Oni su u toku laboratorijskih testova na miševima otkrili da norepinfrin, kao i emocionalni stres, izazivaju hemijske promene i nekim moždanim receptorima. Po njihovom mišljenju, promene jačaju veze u regionima mozga miševa "zaduženih" za memoriju.
