Trinaestogodišnjakinja Tamara Blažić iz Niša pre desetak dana je pobegla od kuće i paralisala svoje roditelje od straha. Na sreću, ovaj slučaj imao je srećan kraj jer je devojčica brzo pronađena, a njen razlog za beg mnogima je bio čak i simpatičan. Želela je da polaže prijemni ispit u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu, a u strahu da joj roditelji to neće dozvoliti, odlučila je da uzme stvar u svoje ruke i sama se uputi u prestonicu.
Za razliku od Nišlijke “buntovnice” koja je pobegla zbog želje da uči, većina bekstava iz roditeljskog doma iza sebe krije mnogo kompleksnije priče.
Kritičan kraj školske godine
Prema podacima MUP-a Srbije, od početka ove godine 98 maloletnika rešenje problema potražilo je u bežanju od kuće. Brojke bi verovatno bile i veće, da korona virus i karantin, u kome smo se nalazili, nije otežao odlazak iz roditeljskog doma. Tokom 2019. godine policija je 234 puta primila prijavu da je dete otišlo od kuće. U 202 slučaja odbegli maloletnik je uzrasta od 14 do 18 godina. Potraga najčešće ima srećan kraj i traje uglavnom nekoliko sati, ređe nekoliko dana.
Kako objašnjavaju u Policijskoj upravi Beograda, roditelji se uglavnom javljaju čim shvate da deteta nema, a policijski službenici svakom slučaju pristupaju krajnje ozbiljno i odmah po prijavi. Najpre se proveravaju hitne medicinske službe i druge zdravstvene ustanove, kako bi se utvrdilo da dete nije nastradalo ili povređeno, a zatim se, u saradnji sa roditeljima, otkrivaju potencijalni razlozi koji bi mogli da ga motivišu da ode, što onda dovede i do traga gde bi moglo da se nalazi.
Razlozi koji navedu pubertetlije da odu od kuće su raznovrsni, od banalnih do veoma ozbiljnih. Kako kažu u policiji, kritični periodi su kraj školske godine i polugodišta, kada deca strepe od roditeljske reakcije zbog loših ocena u knjižici, pa im se kao dobra ideja učini odlazak. Tu su takođe i različite zabrane koje postavljaju roditelji, od ograničenih izlazaka, preko zabrane upotrebe društvenih mreža ili igranja igrica, što je za uzavrele hormone jednom prosečnog petnaestogodišnjaka snažan udarac na slobodu i dolazi do revolta.
Alarm za mame i tate
Tinejdžeri se po prvi put susreću sa emocijama poput zaljubljenosti zbog čega ekstremni potezi i beg sa devojkom ili momkom izgleda kao odličan izbor.
Pored toga, mališani koji odrastaju u domaćinstvu u kojem su česte svađe, problemi sa nasiljem ili alkoholom, gde je komunikacija nikakva ili veoma nekvalitetna, imaju prirodnu potrebu da se od toga sklone. Kako kažu u policijskog upravi, to treba da bude jasan alarm roditeljima da je vreme da počnu da rešavaju svoje probleme.
– Tada ih upućujemo na stručnu pomoć u vidu socijalnih radnika, psihologa i pedagoga koji mogu da pomognu, jer često je beg dece poruka porodica, nedvosmislena i bolna – zaključuju u Policijskoj upravi.
Odlaze i iz domova
U statistici bekstava maloletnika veliki udeo imaju deca iz ustanova za nezbrinutu decu. Kako objašnjavaju iz Policijske uprave, reč je o deci koja su izmeštena iz porodica zbog najrazličitijih problema, koja se osećaju odbačeno, zanemareno, povređeno i ne umeju pravilno da rasuđuju, pa beže od onih koji žele da im pomognu.
Slučajevi poznati javnosti
– Dvanaestogodišnjak iz Inđije u maju 2019. godine pobegao je od kuće i podigao javnost na noge. Dečak je srećom pronađen živ i zdrav, a na beg se odlučio kako bi došao u Beograd da poseti stadio Crvene Zvezde.
– Medije su 2016. preplavile fotografije trinaestogodišnjeg K. S. iz Beograda, koji se nije vratio kući nakon dodele knjižica. Posle nekoliko sati policija ga je pronašla, a razlog su bile loše ocene i strah od roditelja.
– U februaru 2016. četrnaestogodišnja M. J. iz sela Bublica kod Prokuplja je otišla od kuće. Policija ju je pronašla dan kasnije u mestu Mačina odakle je bio njen momak M. T. zbog koga je bila u sukobu sa roditeljima.
– Danijel Đ. (17) iz Batajnice je 2018. godine nestao, a mediji su se uključili u potragu. Ispostavilo se da je pobegao kod devojke u Kovilje, jer nije znao kako da saopšti roditeljima da je ona trudna.
