Kriška hleba sa džemom uvek će pasti na namazanu stranu. Čim zapališ cigaretu, stiže autobus. Semafor će se zacrveneti čim stigneš do njega.
Kada si mrtav besan i ne želiš ni sa kim da pričaš, srešćeš čitavu familiju i pola imenika na ulici…
Ovako glase Marfijevi zakoni na srpski način. Nema osobe koja bar jednom dnevno, u ljutini, ne uzvikne: "Marfijev zakon!". Neki od najcitiranijih su sledeći: Dok dođeš na red, promene se pravila. Ako nešto može da pođe naopako, poći će naopako. Ništa nije lako kao što izgleda. Sve zahteva više vremena nego što misliš. Ako primetiš da postoje četiri načina na koja stvari mogu poći naopako, pa ta četiri izbegneš, smesta će se ukazati peti. Kada stvari idu dobro, nešto će poći loše. Svako rešenje rađa nove probleme. Uvek možeš naći ono što ne tražiš.
Za neke su oni samo duhovite dosetke, pojedinci smatraju da čine temeljne principe života, dok ima i onih koji Marfijeve zakone vide kao šarmantni način da se objasni maler ili nesposobnost.
|
Samo je bruka večna |
Začetnik ovih zakona je Edvard Marfi (1918-1990), rođen u Panami, a kada je završio srednju školu u Nju Džersiju, diplomirao je 1940. na vojnoj akademiji Vest Point. U tekstu u "Politikinom zabavniku" navodi se da je u Drugom svetskom ratu učestvovao kao pilot, a posle rata radio je kao inženjer u vazduhoplovnoj bazi Edvards u Kaliforniji. Istraživački tim je 1949. radio na vojnom projektu, pokušavajući da ispita sposobnost ljudskog organizma da izdrži značajna ubrzanja i silu gravitacije. Testovi su izvođeni sa lutkama, pa sa šimpanzama, da bi na kraju došao red na američkog pukovnika Džona Pola Stapa. Marfi je predložio da se Stapu na 16 mesta na telu pričvrste kaiševi vezani za elektronske uređaje koji bi merili promene na telu. Stapu je Marfijev pomoćnik vezao kaiševe i proba je mogla da počne. Međutim, uređaji su pokazali nulte vrednosti jer je tehničar pogrešno vezao kaiševe! Tada je Marfi izgovorio rečenicu: "Ukoliko postoji više načina da se nešto obavi a jedan vodi u propast, neko će već izabrati baš taj pogrešan način". Mada je Marfi, po kazivanju njegovog sina, do smrti ponavljao da je njegova rečenica suviše pojednostavljena i da, tako citirana, zvuči smešno i neozbiljno, ništa nije vredelo.
Marfijev zakon je počeo da se citira i prevazišao samog tvorca. U raznim kulturama počele su da se stvaraju "zakoni" poput: "Red pored tebe uvek se kreće većom brzinom" ili "Vidiš li svetlost na kraju tunela, pripazi – to je sigurno voz koji ti juri u susret"…
Ovi zakoni odnose se na razne oblasti života, pa i na ljubav. Čovek u kući vredi koliko dva na ulici. Ljubav je iluzija da se jedna žena razlikuje od druge. Novcem ne može da se kupi ljubav, ali vam svakako omogućava da se dobro cenkate…
