Zašto Ajnštajn plazi jezik?

1
wikipedia.org
Albert Ajnštajn

Pre tačno sedamdeset godina snimljena je jedna od najčuvenijih fotografija svih vremena.

Ona je rezultat susreta nametljivog foto-reportera i genijalnog profesora Alberta Ajnštana kojem je tog dana bio rođendan.

Bio je 14. mart 1951. Albert Ajnštajn je tog dana navršio 72 godine. Čuveni fizičar, koji je rođen u nemačkom Ulmu, živeo je godinama u Sjedinjenim Državama i radio na Institutu za napredne studije u Prinstonu. Tu su u njegovu čast organizovali proslavu rođendana.

Kada je posle svečanosti izašao sa Instituta, napolju su ga vrebali foto-reporteri. Hteli su da čuju poneku anegdotu svetski poznatog profesora o situaciji u svetu i snime savršenu rođendansku fotografiju. Ajnštajn je bio umoran od svih rođendanskih govora i gužve, a medijsku radoznalost svakako nije voleo.

Samo je hteo da ode. Ali nije mogao. Sedeo je na zadnjem sedištu limuzine, stešnjen između bivšeg direktora Instituta, Frenka Ejdelata i njegove supruge Meri. „Dosta je, dosta je“, kažu da je to govorio reporterima, ali ga nisu ostavili na miru. „Hej, profesore, nasmešite se za rođendansku fotografiju!“, dobacio mu je jedan od njih.

Ajnštajn, nekonvencionalni slobodoumni čovek, napokon plazi gnjavatorima jezik. Priliku je dočekao fotograf Artur Sas, i pritisnuo okidač aparata. Ta fotografija će obići svet.

Ajnštajnu se dopala fotografija

Rasejani profesor za razbarušenom kosom i ležernom odećom, koji često zaboravlja da obuje čarape, i čiju teoriju relativnosti sve do danas jedva da neko razume, još za života je pretvoren u mit. Kultna fotografija mu je podarila status ikone popularne kulture.

Ali nije fotograf učinio fotografiju slavnom, već sam Ajnštajn. Njemu se ona dopala, naručio je brojne kopije, izrezao je tako da se više ne vide njegovi saputnici u automobilu već samo njegov lik sa isplaženim jezikom.

Tu fotografiju je poslao prijateljima, kolegama i poznanicima. Pred poslednjom prijateljicom Johanom Fantovom rado je koketirao ulogom autsajdera. Navodno joj je poverio: „Isplažen jezik pokazuje moj politički stav.“

Ajnštajn o ljudskoj gluposti

Pošto je bio jevrejskog porekla, Ajnštajn je po dolasku nacista na vlast napustio Nemačku. Znao je kako izgleda lov na veštice, kad država uzme na zub jednu grupu ljudi. Zbog toga nije mogao da odobri lov na navodne komuniste koje je inicirao fanatični antikomunista, američki političar Džon Makarti. Mnogi političari, intelektualci i umetnici su optuženi da su „neamerički“.

„Vladavina glupana se ne može prevazići, jer ih je tako puno, a njihovi glasovi se broje kao i naši“, smatrao je Ajnštajn.

I još jedna misao navodno potiče od njega:

„Dve stvari su beskonačne. Univerzum i ljudska glupost, ali kod univerzuma nisam sasvim siguran.“

Ajnštajn je toj gluposti suprotstavio svoju genijalnost i – svoj isplažen jezik. Danas ga možemo videti u milionima kopija, na posterima, majicama, razglednicama, šoljama i muralima. Genijalni profesor i u današnjim generacijama ima brojne fanove.

1 COMMENT

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here