Zastavu časti ima kome da preda

0

Mnogi putnici i hodočasnici do Svete gore i manastira Hilandar prolaze kroz Solun i posete Zejtinlik, mesto gde se u Solunu nalazi Srpsko vojničko groblje. Zaštitni znak ovog svedoka srpskog žrtvovanja i rodoljublja je starina Đorđe Mihailović (86) koji brine o groblju i kosturnici u kojima se nalaze posmrtni ostaci vojnika i oficira koji su u Prvom svetskom ratu umrli od bolesti i iznemoglosti ili stradali na ratištu. Čuvar srpskih mrtvih ratnika i njihovih duša Đorđe Mihailović duže od pola veka (54 godine) čuva i uređuje oko 10.000 kvadratnih metara prostora sa oko 2.000 grobnih mesta obeleženih krstom sa imenom, prezimenom, činom i jedinicom u kojoj su se borili. Pored toga, on brine i o kosturnici ispod kapele gde se nalaze posmrtni ostaci oko 6.000 srpskih vojnika i oficira.
 

Ovde pastuj Ogromne srpske žrtve
– U ovom kompleksu gde je Srpsko vojničko groblje sa 8.000 sahranjenih Srba, nalaze se i groblja sa posmrtnim ostacima 8.000 Francuza, 3.000 Italijana, 2.000 Engleza i 400 Rusa. U to vreme Francuska je imala 42 miliona stanovnika, a Srbija samo 4,5 miliona, a dale su istu žrtvu obeleženu samo u ovom kompleksu. Jasno je koliki teret je podnela Srbija – govori Đorđe Mihailović.

– Moj otac Đuro mi je pre smrti rekao da mi predaje zastavu časti i nezaborava, što znači da nastavljam ono što je radio i njegov otac Savo, a moj deda do 1928. godine, kada sam se ja rodio. Ja sam želeo da imam sina i da mu predam zastavu kojom ću ga zadužiti da brine o Srpskom vojničkom groblju, ali sina nemam. Pomislio sam da s obzirom na moje godine neću doživeti da dobijem naslednika u ovom časnom poslu, ali pre desetak dana poslat je ovde Predrag. Pomoći ću mu da radi sve kao i ja, a sada ću imati ispomoć u poslovima uređenja grobnih mesta i celog kompleksa – obradovao se Đorđe Mihailović zameni.
Rakija i cigareta za goste
Svaki dan on je na groblju, otključava veliku železnu ulaznu kapiju, a kada stignu posetioci, onda otključava i ulaz u kosturnicu. Posetioce dočekuje u hladu čempresa, a na stolu su čaše za rakiju. Prilikom nedavne posete Zejtinliku reportera "Vesti", na stolu čika Đorđa bilo je lozovače, šljivovice iz Potkozarja, domaće šljive iz Čačka i načeta kutija drine. Posetioce ponudi rakijom i cigarom, a onda se počne raspitivati odakle dolaze. Iako u dubokoj starosti, pamćenje ga veoma dobro služi, pa po prezimenu i mestu iz koga dolaze posetioci objašnjava im da li na groblju ili u kosturnici ima njihovih prezimenjaka i zemljaka. A svaki dan tu su pojedinci i grupe sa svih strana, a najviše ih je iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore.
– Dolaze svakodnevno pojedinci, ali i grupe učenika iz Srbije i Republike Srpske. Nedavno su bili iz Dervente, Modriče, Brčkog, Sarajeva, Vukovara i drugih gradova. Neko dođe da vidi groblje, neko da traži svoga pretka, a neko da zapali sveću za svog hrabrog pretka koji ovde počiva – kaže Đorđe.
Dobro je što dolaze mladi
On ističe da mu je drago da dolaze mladi. To potvrđuje da neće biti zaboravljeni velika žrtva i herojstvo srpskih vojnika i oficira.
– Ovde su sahranjena četiri pukovnika, 10 potpukovnika, 15 majora, više od 50 kapetana prve i druge klase i preko 100 poručnika i potporučnika srpske vojske iz Prvog svetskog rata. U Drugom svetskom ratu u Solunu u nemačkom logoru bilo je oko 2.000 naših interniraca, od kojih je streljano 133. To su velike žrtve koje ne smemo zaboraviti – opominje Mihailović.
U kosturnici ispod kapele nalaze se fotografije srpskih vojskovođa iz Prvog svetskog rata, srpskih patrijarha Pavla i Irineja, šapka generala Ratka Mladića, lični predmeti dr Radovana Karadžića, prvog predsednika Republike Srpske, zastave ratnih jedinica iz proteklih ratova, vojničko ordenje i priznanja, grbovi gradova i opština odakle su bili posetioci, suveniri, flaše rakije, staklene tegle sa zemljom odakle su neki od ovde sahranjenih ratnika. Sve to detaljno objašnjava i nepogrešivo ponavlja po ko zna koji put, krepka starina u srpskoj vojničkoj uniformi sa šajkačom na glavi.

 

Stihovi
Za one koji nisu pročitali stihove Vojislava Ilića Mlađeg na kapeli, čika Đorđe recituje deo potresne pesme.
"Neznani tuđinče, kad slučajno mineš
Pored ovog svetog zajedničkog groba
Znaj, ovde su našli večno utočište
Najveći junaci današnjega doba."

 

Mermer sa Venčaca, čempresi iz Hilandara
Gradnja kosturnice u spomen-kompleksu na Zejtinliku obavljena je materijalima iz Srbije i Hercegovine. Đorđe Mihailović kaže da je granit dovezen iz okoline Vladičinog Hana i Jablanice u Hercegovini, mermer sa Venčaca kod Aranđelovca, cement iz cementara u Beočinu i Paraćinu, a čempresi iz manastira Hilandar. Grumenje zemlje donošeno je sa Cera, Kolubare, Gazimestana i drugih srpskih krajeva.

 

 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here