– Moj otac Đuro mi je pre smrti rekao da mi predaje zastavu časti i nezaborava, što znači da nastavljam ono što je radio i njegov otac Savo, a moj deda do 1928. godine, kada sam se ja rodio. Ja sam želeo da imam sina i da mu predam zastavu kojom ću ga zadužiti da brine o Srpskom vojničkom groblju, ali sina nemam. Pomislio sam da s obzirom na moje godine neću doživeti da dobijem naslednika u ovom časnom poslu, ali pre desetak dana poslat je ovde Predrag. Pomoći ću mu da radi sve kao i ja, a sada ću imati ispomoć u poslovima uređenja grobnih mesta i celog kompleksa – obradovao se Đorđe Mihailović zameni.
Rakija i cigareta za goste
Svaki dan on je na groblju, otključava veliku železnu ulaznu kapiju, a kada stignu posetioci, onda otključava i ulaz u kosturnicu. Posetioce dočekuje u hladu čempresa, a na stolu su čaše za rakiju. Prilikom nedavne posete Zejtinliku reportera "Vesti", na stolu čika Đorđa bilo je lozovače, šljivovice iz Potkozarja, domaće šljive iz Čačka i načeta kutija drine. Posetioce ponudi rakijom i cigarom, a onda se počne raspitivati odakle dolaze. Iako u dubokoj starosti, pamćenje ga veoma dobro služi, pa po prezimenu i mestu iz koga dolaze posetioci objašnjava im da li na groblju ili u kosturnici ima njihovih prezimenjaka i zemljaka. A svaki dan tu su pojedinci i grupe sa svih strana, a najviše ih je iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore.
Mermer sa Venčaca, čempresi iz HilandaraGradnja kosturnice u spomen-kompleksu na Zejtinliku obavljena je materijalima iz Srbije i Hercegovine. Đorđe Mihailović kaže da je granit dovezen iz okoline Vladičinog Hana i Jablanice u Hercegovini, mermer sa Venčaca kod Aranđelovca, cement iz cementara u Beočinu i Paraćinu, a čempresi iz manastira Hilandar. Grumenje zemlje donošeno je sa Cera, Kolubare, Gazimestana i drugih srpskih krajeva. |
– Dolaze svakodnevno pojedinci, ali i grupe učenika iz Srbije i Republike Srpske. Nedavno su bili iz Dervente, Modriče, Brčkog, Sarajeva, Vukovara i drugih gradova. Neko dođe da vidi groblje, neko da traži svoga pretka, a neko da zapali sveću za svog hrabrog pretka koji ovde počiva – kaže Đorđe.
Dobro je što dolaze mladi
On ističe da mu je drago da dolaze mladi. To potvrđuje da neće biti zaboravljeni velika žrtva i herojstvo srpskih vojnika i oficira.
– Ovde su sahranjena četiri pukovnika, 10 potpukovnika, 15 majora, više od 50 kapetana prve i druge klase i preko 100 poručnika i potporučnika srpske vojske iz Prvog svetskog rata. U Drugom svetskom ratu u Solunu u nemačkom logoru bilo je oko 2.000 naših interniraca, od kojih je streljano 133. To su velike žrtve koje ne smemo zaboraviti – opominje Mihailović.
StihoviZa one koji nisu pročitali stihove Vojislava Ilića Mlađeg na kapeli, čika Đorđe recituje deo potresne pesme. |
U kosturnici ispod kapele nalaze se fotografije srpskih vojskovođa iz Prvog svetskog rata, srpskih patrijarha Pavla i Irineja, šapka generala Ratka Mladića, lični predmeti dr Radovana Karadžića, prvog predsednika Republike Srpske, zastave ratnih jedinica iz proteklih ratova, vojničko ordenje i priznanja, grbovi gradova i opština odakle su bili posetioci, suveniri, flaše rakije, staklene tegle sa zemljom odakle su neki od ovde sahranjenih ratnika. Sve to detaljno objašnjava i nepogrešivo ponavlja po ko zna koji put, krepka starina u srpskoj vojničkoj uniformi sa šajkačom na glavi.
Ogromne srpske žrtve– U ovom kompleksu gde je Srpsko vojničko groblje sa 8.000 sahranjenih Srba, nalaze se i groblja sa posmrtnim ostacima 8.000 Francuza, 3.000 Italijana, 2.000 Engleza i 400 Rusa. U to vreme Francuska je imala 42 miliona stanovnika, a Srbija samo 4,5 miliona, a dale su istu žrtvu obeleženu samo u ovom kompleksu. Jasno je koliki teret je podnela Srbija – govori Đorđe Mihailović. |
