Ne može 11. novembar da prođe bez pariske srpske dijaspore, koja godinama već ne dopušta da junaci Prvog svetskog rata padnu u zaborav, a groblje Tije je, po tradiciji, mesto negovanja sećanja na Dan primirja. I tu su uvek predstavnici Ambasade Srbije i srpske dijaspore.
Ove godine je zbog korone sve drugačije. Svaka zemlja po svom nahođenju donosi uputstva ili, tačnije, zabrane u svakodnevnom životu i ponašanju. Francuska se na tom planu nametnula kao predvodnik. Ipak, bez obzira na stroge sanitarne mere (dozvoljeno okupljanje najviše pet ljudi), uprava groblja Tije za Srbe pali “zeleno svetlo” i na mesto večnog počivališta srpskih solunskih junaka, obeleženo krstovima, propušta 12 poštovalaca slavne epopeje.
U pijetetu prema herojima koji su život položili za slobodu naslednika, do jarbola, na kojem se vijore zastave prijateljskih zemalja Francuske i Srbije, krenuli su i položili lovorov venac ambasadorka Srbije Nataša Marić i novi izaslanik odbrane pukovnik Dejan Milosavljević. Uz njih, donoseći cveće, bili su veteran Petar Pepi Petrović, Slađana Stamenović, čelnica Svesrpske zajednice Francuske (SZF), predsednik Uruženja Ravogoraca Vlada Stefanović sa suprugom, poetesa Dana Dodić sa prijateljicom Verom, aktivista Slobodan Šumadinac Janković, Filip Renije, “čuvar plamena” pod Trijumfalnom kapijom na spomeniku Neznanom junaku sa prijateljem Francuzom oficijelnim zastavničarem, Veljko službenik Ambasade Srbije. Prota Slaviša je uz pravoslavna obeležja (kandilo, tamjan, žito, pogača, vino i sveća) služio pomen.
U tom trenutku Slađana Stamenović je i zasuzila, a ovako je opisala:
– Mi dijasporci imamo srce i dušu. Neke stvari, zaista, ne možemo da preskočimo. Evo nas ovde na Dan primirja, a mi iz SZF bili smo i na Zadušnicama. Želja i potreba SZF je bila da obiđemo ovdašnja večna počivališta solunaca. Najavili smo to direkciji groblja, stiglo je odobrenje, a i uputstvo o sanitarnom ponašanju.
Kao i na Dan primirja, na Zadušnice se Srbima pridružio Filip Renije, prethodnih godina naš najverniji pratilac. Pepi je i ovaj put doneo trofejnu srpsku zastavu, Filip je nosio cveće koje je položio u podnožje jarbola, ponosnim se osećao i jedan francuski veteran, prijatelj Srba. Slađa je sve to fotografisala. A po našem običaju, na Zadušnice, usledila je rakijica za pokoj duša heroja i mala zakuska.
– I u ovo neobjašnjivo teško vreme, ispoštovali smo pretke. Zadušnice i Dan primirja su za nas dani setnog sećanja. Imali smo sreću, u oba dana nisu nas omeli ni kiša, ni hladno vreme. Jeste, žao nam je što nas je na groblju bilo malo, samo simbolično, režija je to aktuelne više sile. Jesmo u kratkom periodu dva puta dolazili pred grobove solunaca. Naši preci su to zaslužili, zaslužili su i mnogo više, pa i da im svaki dan dolazimo na večna počivališta. Poklonili su živote za našu slobodu i mir, niko od nas to ne sme izbrisati iz sećanja – reči su Slađane Stamenović, predsednice SZF.
Nestalo cveće
Svi prisutni su bili začuđeni, a niko nije znao šta se tačno desilo na groblju Tije. U subotu, na Zadušnice, počivalište srpskih solunaca bilo je okićeno raznobojnim cvećem. Četiri dana kasnije, na Dan primirja, saksije sa cvećem koje su bile utisnute u zemlju volšebno su nestale, pa je slika pod jarbolom prijateljstva delovala, najkraće rećeno – mnogo tužno.
Prijateljstvo traje
Neumorni predvodnik dijasporskih memorijalnih okupljanja je Petar Pepi Petrović (82) koji priznaje da za njega nema veće vrednosti od srpske junačke epopeje, zato i ponavlja da će je negovati dok je u njemu života. Priznao je Pepi i da mu je posebno zadovoljstvo videti na našim jubilejima Francuze i druge saveznike, zato uvek zaključi da se nikad neće ugasiti prijateljstvo naša dva naroda.
