Zasijalo prvo zlato

Šlageri šestog Svetskog prvenstva biće, svakako dvoboji košarkaških divova, Jugoslavija – SAD i Jugoslavija – SSSR. Od tih duela zavisiće plasman "plavih". Statistika kaže da su do sada, bar kad su u pitanju bitke za titulu svetskog prvaka, Jugosloveni bolji od Amerikanaca, a jednom su pokvarili i planove "zbornaji". Da li su i sada spremni za podvig – pisala je naša štampa jednog sunčanog maja u očekivanju do tada najvećeg košarkaškog takmičenja koje je organizovala naša zemlja.

Na Evropskom šampionatu u Beogradu, 19 godina ranije, osvojeno je prvo odličje, i to srebrno, pa je košarkaška nacija te 1970. disala i živela za prvu – zlatnu medalju.
Posle devet uzastopnih titula prvaka Balkana, tri evropska srebra, dva druga mesta na Svetskim prvenstvima i najvećeg uspeha – srebrne medalje na Olimpijskim igrama u Meksiku, došlo je vreme da se osvoji i zlatna svetska medalja – uzdisali su košarkaški zvaničnici, navijači, političari… Svi osim selektora Ranka Žeravice, koji je znao pred kakvim će iskušenjima biti njegovih 12 momaka kad turnir najzad počne.
Šampionat je organizovan u pet gradova – takmičenje po grupama u Sarajevu, Splitu i Karlovcu, utešne borbe u Skoplju, a finalni turnir u ljubljanskoj hali Tivoli. Jugosloveni su bili privilegovani kao domaćini, pa su se bez predtakmičenja automatski kvalifikovali za završnu fazu takmičenja.
Sa mnogo muke pred Daneuom i drugovima pala je Italija (66:63), a "azuri" su već u narednom kolu priredili senzaciju i savladali Sovjetski Savez. Jugoslavija je savladala Brazil (80:55), Čehoslovačku (94:84) i Urugvaj (63:45), a u međuvremenu SSSR je doživeo i drugi poraz, od Amerikanaca i ispao iz kruga favorita za zlato.
Kad je Italija savladala i SAD postalo je jasno da je najsjajnija medalja – nikad bliža. Od nje nas je delila još samo jedna pobeda i to protiv igrača iz kolevke košarke.
Došao je i taj 23. maj 1970. godine. Dvorana Tivoli je bila ispunjena do poslednjeg mesta. Prvo poluvreme "plavi" su dobili sa 35:32, u drugih 20 minuta duplirali su prednost i na kraju zasluženo slavili sa 70:63. S poslednjim zvukom sirene, koji minut pre 23 časa, započelo je slavlje pred 10.000 gledalaca koje je trajalo do ponoći. Naši zlatni dečaci trčali su po terenu, padali jedan preko drugog od sreće, grlili se sa navijačima…
U čemu je tajna Žeravičinog tima – pitali su se strani izveštači i odmah davali odgovor: Sovjetski Savez ima Belova i Palauskasa, Brazilci Ubiratana, Italijani Menegina, a Jugoslavija ima 12 veličanstvenih, koji su igrali "svi za jednog, jedan za sve", međusobno se pomagali i podelili odgovornost i slavu. U tom finalu pre finala Ćosić je postigao 15 poena, Skansi 14, Plećaš 12 i tako redom…