Mononukleoza je vrlo zarazna, najčešće se širi bliskim i neposrednim kontaktom, uglavnom ljubljenjem, pa je tako i nastao naziv bolest ljubljenja ili bolest poljupca.
U letnjim mesecima pojačan je rizik od razvoja vrlo zarazne bolesti koja može da traje nedeljama, pa i mesecima, a obično pogađa tinejdžere i mlađe odrasle osobe. Poznata je kao infektivna mononukleoza, žlezdana groznica ili bolest ljubljenja jer se širi kroz razmenu pljuvačke. Izaziva je Epstein-Barrov virus, a osim pljuvačkom prenosi se i drugim telesnim tečnostima. Većina ljudi preboli mononukleozu bez većih poteškoća, ali uz neke bolest može da dovede do drugih zdravstvenih komplikacija, uključujući anemiju, upalu pluća i neurološke bolesti poput Guillain-Barreovog sindroma ili Bellove paralize.
Četiri simptoma na koje treba da pazite:
– visoka temperatura, 38 stepeni Celzija ili više
– grlobolja
– natečene vratne žlezde
– ekstremni umor.
Pojavi glavnih simptoma često prethode umor, nevoljkost i glavobolja. Ovakva uobičajena klinička slika infektivne mononukleoze češća je kod bolesnika u dobi od 15 do 24 godine (kod male dece uglavnom prolazi bez posledica) i konstatuje se povišenom temperaturom koja traje od jedne do tri nedelje, naslagama na tonzilama (angina), povećanjem limfnih čvorova (limfne “žlezde”) i povećanjem jetre i slezine. Deo bolesnika ima biohemijske pokazatelje oštećenja jetrenih ćelija, tzv. “jetrene probe” mogu biti deset puta veće od normalnih vrednosti. Umor može da se zadrži i mesecima nakon što prebolite infekciju.
Takođe, širi se kašljanjem i kijanjem, deljenjem pribora za jelo i sl. Osoba je zarazna i šest nedelja nakon infekcije. Od kontakta s virusom do pojave simptoma bolesti takođe može proći od dva do šest dana.
Kako bi se zaustavila zaraza savetuje se redovito prati ruke, posteljinu, izbegavati ljubljenje i ne deliti pribor za jelo barem dva meseca nakon povlačenja simptoma mononukleoze.
Lek za mononukleozu ne postoji, a antibiotici neće pomoći jer je bolest uzrokovana virusom. Uopšteno se savetuje odmor i uzimanje dosta tečnosti kako bi se izbegla dehidracija i obavezni su lekove protiv bolova. Veliki telesni napori nakon ozdravljenja mogu da prouzrokuju hroničan oblik ove bolesti u kojem virus trajno ostaje aktivan i uzrokuje bolest. Takođe, s obzirom na to da dolazi do znatnog povećanja slezine, postoji opasnost od životno opasne komplikacije – pucanja slezine pa se savetuje da obratite pažnju da ne dođe do udaraca ili jačeg pritiska na stomak.
