Alo!
LjIG – Živko Janković već 17 godina ne govori s komšijom Dragoljubom Neškovićem zbog toga što je ovaj podigao spomenik nastradalom sinu samo nekoliko metra od ulazne kapije njegove kuće u Ljigu. – Ko za inat, tog dana, kada je Dragoljub rešio da postavi krajputaš, samo naša porodica nije bila kod kuće. Krenuo je redom, a kada su ga sve komšije oterale s ulaznih vrata, on je, nemajući kud, mermernu ploču postavio baš ispod prozora naše dnevne sobe – objašnjava Janković. Odredba u novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja, koja je važila i u onom starom, kaže da se spomenici ne mogu postavljati pored puteva. S obzirom na to da je spomenik na javnoj površini, Janković se više puta obraćao komunalnoj inspekciji, koja je donosila rešenja o uklanjanju mermerne ploče, ali su ona gotovo uvek stavljana van snage.
x Dragoljub Nešković tvrdi da je ploča postavljena na pravo mesto uz prethodnu usmenu saglasnost tadašnjeg predsednika opštine. – Rekao mi je: "Evo, tu postavi ploču!" Zbog toga neću da je pomerim ni za milimetar i tačka. Na ovom mestu stoji već 17 godina, pa će tako ostati i ubuduće – tvrdoglavo objašnjava Nešković. Za proteklih 17 godina, opština Ljig je u dva navrata ipak donela odluku da se sporni spomenik ukloni, ali su ti pokušaji neslavno završili. Dragoljub je u oba slučaja motkom i kletvama odbranio sinovljevo spomen obeležje. U jednom od ta dva slučaja, osim majstora, na lice mesta izašla je i policija da nadgleda radove, ali su se brzo povukli strahujući da bi ih mogla sustići neka od Dragoljubovih kletvi. – Opština je majstore platila unapred 9.000 dinara, ali oni te pare, zbog pretrpljenog straha, nikada nisu vratili – otkriva Janković, dodajući da nema ništa protiv poginulog, ali da mu smeta spomenik koji mu je stalno pred očima.
x Postavljanje krajputaša u duhu je srpske tradicije i potiče još od pre dva veka, ali današnje spomen-ploče više predstavljaju znak prestiža. Kada neko pogine ili strada u ratu, postavljane su kamene ploče pored puta, koje su bile tu da obaveste, ali i da upozore ostale. Postojalo je i verovanje da krajputaše treba podizati da bi duša nastradalog imala gde da se smiri. Ipak, na osnovu novog zakona o bezbednosti saobraćaja, sve porodice koje su kraj puteva u Srbiji postavljale spomen-obeležja, na mestima gde su njihovi najmiliji stradali u saobraćajnim nesrećama, bile su dužne da ih uklone. Ova zakonska odredba je u skladu sa evropskim standardima i tamo se pored puteva ne mogu videti spomenici.
