Miroljub se posle dve godine vratio u Srbiju, ali se pokajao, pa je sreću ponovo potražio u Cirihu. Radio je u firmi prehrambene robe "Migros" u kojoj je nedavno penzionisan. Miroslav je radio sedam godina, a potom se vratio u zavičaj da bi svoju i ušteđevinu svojih najbližih uložio u kuće, zemlju i farmu piladi. Miroslav je danas među nekoliko najvećih proizvođača u rekovačkoj opštini.
-Tamo sam položio za tesara. Iako sam imao veću platu i od oca i brata, napustio sam posao u Cirihu i vratio sam se u Ursule. Bili smo mnogo velika sirotinja. Nismo imali ni kuću, ni zemlju, ništa. Oni su davali novac, a ja sam pravio kuću i kupovao zemlju. Nisam se pokajao, jer bih sigurno ostao tamo, kupio bih kuću, a deca bi živela sa strancima. To nisam mogao da podnesem. Pored toga, supruzi Anđelki nije odgovarala tamošnja klima – navodi Miroslav.
On dodaje da je prvo napravio staju, jer je planirao da uzgaja goveda. Kada je shvatio da od toga nema vajde, sagradio je obor za 40 tovljenika. Ni to mu se nije isplatilo. Onda je počeo da uzgaja koke nosilje. I to je slabo išlo. Naljutio se i sve kaveze dao na otpad. Dobru poslovnu odluku doneo je pre 25 godina kada je rešio da čuva tovne piliće. Tim poslom bavi se i dan-danas.
-Među prvima u Levču kupio sam 500 komada pilića. Pošto sam dobro zarađivao, kupio sam mešaonu prvi u svom kraju. Cela linija za proizvodnju koncentrata tada je bila veoma skupa. Koštala me je 7.000 ondašnjih nemačkih maraka. Napravio sam i prostor za klanje piladi. Iz godine u godinu proširivao sam farmu i sada mogu u isto vreme da uzgajam oko 7.000 komada tovnih piladi – kaže Miroslav.
Po 5.000 piladi čuva 21 dan, ali firma za koju ih uzgaja obezbeđuje hranu i lekove. Na farmi mu pomažu supruga Anđelka i snaha Danijela.
Njegov sin Saša već pet-šest godina iz inostranstva uvozi polovnu robu, poljoprivredne mašine i nameštaj, a pre toga je proputovao Evropu, jer je za gazdu vozio šleper.
Mali zoo vrtMiroslav je ljubitelj neobičnih životinja, pa pored farme ima manji zoološki vrt. Zlatni fazan je nesumnjivo najlepši primerak, ali po lepoti ne zaostaje ni par paunova i šotke trkačice iz Holandije. Naš sagovornik uzgaja i nojeve, a svake godine zbog mesa zakolje po dva komada. Proizveo je i divlje šotke, kao i tibetsku fazanku, koja je, nažalost, uginula. |
