Zaradu uložili u njive

0

RADILA UDARNIČKI: Milenka Milošević ispred kuće

Radosav Milošević iz Medveđe kod Despotovca je 1975. godine otišao u okolinu Siona u Švajcarskoj, a dve godine kasnije došla je i njegova supruga Milenka. Naredne godine preselili su se u okolinu Lozane. Zaposlili su se u Institutu za turizam. Radosav je prao sudove, a Milenka veš i peglala. Osamdesetih godina prošlog veka Milenka je postala kućepazitelj u jednoj zgradi, a Radosav se zaposlio u Fordovoj garaži. Radili su i prekovremeno u drugim firmama. U zavičaj su se vratili 2003. godine.
– Lako smo se snašli, jer niko nije tražio da znamo jezik. Poštovao se samo rad, a mi smo bili dobri radnici. Nismo se pokajali što smo otišli, jer od poljoprivrede ništa ne bismo stekli. Sada imamo 1.700 kvadrata pod krovom, računajući i garaže i šupe -navodi Milenka za "Vesti".
Iako su bili na privremenom radu, kupovali su poljoprivredne mašine i to devedesetih godina prošlog veka kada ih još niko nije dovozio iz inostranstva. Dešavalo se i da im Švajcarci poklanjaju mašine samo da ne bi morali da voze na otpad. Miloševići već 25 godina koriste kombajn koji su dobili za džabe.
– Te mašine su nam sada dobrodošle, jer bismo teško mogli da ih kupimo. Iako imam 74 godine, volim da radim na njivi. Najviše volim da tanjiram i orem. Nekada radim po ceo dan iako sam operisao oba kuka. Prošle godine sam izdrljao 40 hektara. Nije mi teško. Kad se umorim, odmorim se i nastavim dalje – kaže Radosav koga smo prekinuli u tanjiranju njive.
– Rekao sam mu da mora još da radi – upada u razgovor njegov sin Stojan.
I on je bio u Švajcarskoj sa suprugom Biljanom, ali samo devet meseci, jer je supruga želela da se vrate u zavičaj.
– Prvi sam u selu 1990. godine postavio satelitsku antenu. Kada sam čuo da traže takve majstore, odmah sam otišao u Švajcarsku. Zarađivao sam više nego otac i majka zajedno, jer se tamo pamet plaća. Nisam se pokajao što sam se vratio, jer se ja uvek snađem, ali moja supruga je zažalila što smo došli u Srbiju – dodaje Stojan.
On je potom počeo da postavlja satelitske antene. U krizi kada su plate bile od 5 do 10 ondašnjih nemačkih maraka on bi mesečno postavio četiri antene i zaradio 2.000 maraka. Posle bombardovanja je posadio pšenicu ali, kada je dobio 5 feninga po kilogramu, poljoprivredne mašine je parkirao ispod šupe i otvorio firmu za prodaju tehničke robe. Njome je snabdevao pola centralne Srbije.
 

Stojan pomaže roditeljima
-Prodavao sam satelitske antene, prve LCD televizore i polovne računare iz Švajcarske. Šleper robe bih prodao za noć. To su bile pare. Ali, 2011. godine ugasio sam firmu i vratio sam se poljoprivredi – kaže sin Stojan.
Miloševići sada uzgajaju i 2.000 sadnica voća za rakiju.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here