Zar je Aušvicu trebao spisak?

0

 

PERFIDNO: Milivoje Ivanišević
 

Direktor beogradskog Instituta za istraživanje srpskih stradanja Milivoje Ivanišević upozorava da se decenijama pokušava zataškati genocid u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i Jasenovcu, te da je najčešća primedba – da nisu poznata sva imena pobijenih.
– Milioni ljudi su ubijeni u brojnim koncentracionim logorima širom Evrope. Od koga su traženi spiskovi za Aušvic i desetine drugih koncentracionih logora? Ta suluda ideja nije prisutna u Evropi, već samo na prostorima bivše NDH kod potomaka bivših gospodara jasenovačkog logora – upozorava Ivanišević u intervjuu Srni.
On kao primer relativizacije genocida navodi da je u obrazloženju za formiranje Informativno dokumentacionog centra u Sarajevu pisalo da je Jasenovac "opasan primer upotrebe žrtava" i da je "srbijanski režim koristio brojke koje nikada nisu bile jasno i pouzdano utvrđene i temeljene na imenima žrtava".
Ivanišević tvrdi da je tihi posleratni bojkot hrvatskog, muslimanskog, a delom i jugoslovenskog državnog rukovodstva decenijama bio prisutan u svim, pogotovo međunarodnim zbivanjima u vezi sa jasenovačkim logorom.
– Možda im je došlo do svesti da je Turska, skoro sto godina posle pogroma Jermena, optužena od svetske javnosti za genocid. Zašto to u doglednoj budućnosti ne bi snašlo i odgovorne za zločine genocida nad Srbima u BiH i Hrvatskoj? – pita Ivanišević.

 

Uloga Tita i Krleže
Ivanišević ocenjuje da su hrvatski komunisti i kasnije hrvatske vlasti nastojali da umanje obim i karakter zločina, kako bi zaštitili svoju državu i narod od optužbi za genocid.
– To karakteriše stavove i ponašanje svih značajnijih Hrvata, od Josipa Broza Tita i Miroslava Krleže pa naniže. To je objašnjenje što ovo mučilište i stratište stotina hiljada ljudi, prevashodno Srba, nikad nije doživelo punu međunarodnu afirmaciju poput ostalih koncentracionih logora u Evropi – smatra Ivanišević.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here