Nekoliko puta su se okupljali ispred Zdravstvenog centra tražeći da im se status reši. To su doktori, sestre, pravnici, referenti nabavke. Od početka godine primili su samo dve minimalne zarade. Početkom godine u zdravstvenom centru nije bilo zavoja, špriceva, rukavica, sistema za infuziju…
Saradnja sa SZOJovan Antić je bio i generalni sekretar zajednice zdravstvenih radnika Jugoslavije. Bio je jedan od sedam doktora zaduženih za saradnju sa Svetskom zdravstvenom organizacijom. Kad se raspala Jugoslavija, postao je sekretar zdravstvenih ustanova Srbije. |
Kako je srpsko zdravstvo bilo nekada, a na kojim niskim granama je danas, objašnjava za "Vesti" 80-godišnji lekar Jovan Antić koji je bio punih 35 godina direktor, pet godina u Domu zdravlja u Vladičinom Hanu i 30 godina u Zdravstvenom centru u Vranju. U penziju je otišao 1998. godine.
Kad je Antić postavljao na noge zdravstvo na jugu Srbije 1968. godine, u domu zdravlja radila su samo tri lekara.
Džep najvažniji
– Počela su trojica, a danas ima preko 50 doktora i ništa ne funkcioniše kako treba. Prvo, ne znam kakva je selekcija na fakultetima, ne može svako da bude lekar, jer praksa pokazuje suprotno. Ranije, nas trojica smo mogli bukvalno da radimo na svakom odeljenju. Drugo, toliko ima administracije koja ničemu ne služi i samo razjeda zdravstvo. Nekoliko sposobnih ljudi, pravih menadžera dovoljno je da vodi brigu o ovoj ustanovi. Danas je tehnologija toliko napredovala da je potrebna minimalna administracija. Kažu da se godinama samo partijski kadrovi postavljaju na direktorska mesta, ali ne shvatam zašto vladajuće partije ne postavljaju najsposobnije ljude na najodgovornija mesta. Poslušnost ne donosi ništa dobro ni domu zdravlja, ni zdravstvu u celini. Treće, ako ga je već postavila partija, direktor ne treba da misli samo na svoj džep, već da se bori za opšte ciljeve – navodi dr Jova.
Zaradio samo bolest– Pitaju me kako si uspevao, nisi ti bio bolji od drugih direktora?! Nisam, ali znao sam da izađem na kraj sa najvišim funkcionerima u Beogradu. Zahvaljujući tome brižljivo sam pripremao svaki sastanak. Vodio sam ih po kafanama, čašćavao… Borio sam se za svoje ustanove, ne za sebe jer posedujem kuću na selu, penziju i narušeno zdravlje. Ništa drugo, danas sedim, čitam knjige, gledam televiziju, pijem lekove. Nisam krao, pa nema ni palata ni zlata, a ne treba mi. Imam ono što najviše vredi, a to je obraz – tvrdi dr Jova. |
Godine 1971. postavljen je za direktora Zdravstvenog centra u Vranju.
– U mom mandatu nije bilo minusa u Zdravstvenom centru, imali smo svoje prihode i republički budžet. Smatram da sam vranjsku bolnicu doveo u red. Naravno, uz pomoć kolega. A danas te postavi partija da radiš šta hoćeš i nikom ne odgovaraš. Ostaviš minus, dođe neko posle tebe iz druge partije pa poveća minus i opet, niko ne odgovara. Nema ni mnogo doktora od znanja i autoriteta. Negativna selekcija čini svoje. Sve što je najbolje ne vraća se u Vranje – ističe dr Jova.
Nezakoniti radnici
Da će dočekati propast vranjskog, a i srpskog zdravstva, naslutio je kad su ga penzionisali.
– Dolazila su nemoralna vremena eksponiranja zaštitnika nacionalnih interesa. Gadio sam se kolega koji su to činili. Gadio sam se primitivizma i pokvarenosti koji je bio u službi bogaćenja preko noći. Gledao sam kako se pljačkalo, najviše preko javnih nabavki. Bunio sam se, sasvim dovoljno da me oteraju u prevremenu penziju 1998. godine, protiv volje mojih saradnika na poslu – kaže dr Jova.
Uvek u redu– Završio sam medicinu na vreme. Rešio sam 1963. godine da se zaposlim u bolnici u Vladičinom Hanu. Velika oskudica u belim mantilima terala je ljude iz vrha države da razmišljaju pragmatično. Počeli smo nas trojica lekara, a na ta vremena podsetio me je jedan pacijent, seljak iz Stubla: "Doktore, i tad i sad se čekalo u red." A danas ima 50 lekara. |
Danas zbog ogromnog duga po raznim stavkama i višegodišnjeg položaja dužnika Zdravstveni centar Vranje doveden je do prosjačkog štapa.
– To je strašno, kad pre uništiše sve. Kažu mi sadašnji rukovodioci da je prethodni menadžment ostavio njima više od šest miliona evra duga. Drugi mi kaže da i ovi nastavljaju po starom, znači iz dubioze u dubiozu – ističe dr Jova.
Sadašnji rukovodici tvrde da je najveći deo duga nastao zbog protivzakonitog zapošljavanja radnika, bez odobrenja Ministarstva zdravlja Srbije. Trenutno je takvih 200 u Zdravstvenom centru Vranje koji cele godine ne primaju plate.
– Rukovodioci ZC su puke marionete svojih stranaka gde im neko van struke okrene telefon i zaposli se taj i taj. Sa druge strane, ima 40-ak lekara na birou. U moje vreme imali smo obavezu da ulažemo u sticanje znanja lekara, u budućnost, da deo novca i sami ulažemo u novu opremu. Nismo se samo oslanjali na ministarstvo. Danas je to nemoguća misija, kad ZC Vranje ima šest miliona evra duga. Zato se vranjskom zdravstvu crno piše – ogorčen je doktor Jova, koji se vratio u rodno selo Stubal. Tu gde je napravio prve korake napraviće, kaže, i poslednje.
