Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Srebrenice koja okuplja srpske žrtve, ovog vikenda posetila je više mesta na Kosovu i Metohiji kako bi najugroženijim porodicama u više enklava podelila novčanu pomoć koju su Srbi iz Srebrenice i okoline ciljano prikupili za svega nekoliko nedelja.
– Ovo je peti put da naša organizacija organizuje humanitarnu akciju prikupljanja novčanih sredstava za pomoć porodicama poginulih, kidnapovanih i nestalih iz Orahovca i Velike Hoče. Počeli smo da pomažemo svesni koliko je teško i koliko i sami dobro znamo da porodice poginulih obično budu prepuštene same sebi. Želeli smo da naša braća znaju da nisu sami i da smo spremni da pomognemo kad god je to neophodno – priča Branimir Kojić, predsednik Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Srebrenice.On posebno ističe spremnost privatnika iz Srebrenice i Bratunca, ali i sav verujući narod ovog kraja koji su za samo nekoliko meseci prikupili pomoć za 19 najugroženijih porodica iz Orahovca i Velike Hoče.
– Imamo odličnu saradnju s tamošnjim udruženjem za pomoć porodicama poginulih, kidnapovanih i nestalih iz Orahovca i Velike Hoče koje vodi Negovan Mavrić. On nam je i pomogao u tome kome je pomoć najneophodnija – kaže Kojić. Mada Srbima iz Podrinja ovo nije bio prvi put da posete svetu srpsku zemlju, obilazak svetinja, ali i razgovor sa Srbima iz brojnih enklava kod svih su izazvali emocije.
– Svi smo plakali u Crkvi Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. Žica kojom je crkva ograđena ukazuje na sve što joj se dešavalo 2004, tokom pogroma Srba na Kosovu. Dok smo čekali sveštenika da otvori vrata crkve pored su prolazili Albanci i dobacivali nam iz automobila, ali nisu mogli da nas obeshrabre.
Posebno je, prema Kojićevim rečima, emotivno bilo u Orahovcu gde je goste iz RS u porti crkve dočekao paroh Milan Stanojević.
– Kada je saznao ko smo i zbog čega smo u ovom mestu, suze su mu potekle. I mi smo zaplakali, iskreno, od prevelike sreće i tuge. Tamo smo uručili pomoć porodicama poginulih i susret s decom tih ljudi se ne može opisati. Njihova skromnost, a opet ogromno srce koje nas je sačekalo pesmom i osmesima još jednom su nam naterale suze na oči. Niko ih nije brisao – priča u dahu Kojić koji se u rodnu Srebrenicu s hodočašća vratio u ponedeljak ujutro.
Prethodno, grupa Srba iz Podrinja je posetila Prizren i jednu od najlepših srednjovekovnih spomenika kulture na svetu, a svakako jednu od najznačajnijih srpskih svetinja Crkvu Bogorodice Ljeviške.
Tokom posete ovom gradu u kome je pre rata živeo veliki broj Srba susreli su se i uručili pomoć Evici i njenoj kćerki Milici Đorđević – koje i pored svih pritisaka ne žele da napuste rodni grad i kuću.
– Njih dve su osuđene bez suda, ubijene bez metka, sahranjene bez sveštenika. Milica je dugo godina bila jedino srpsko dete u Prizrenu. Ona i danas zbog bezbednosti ne može da pohađa školu u svom gradu, pa autobusom ide u srednju školu u Orahovcu. Evica je često hapšena i ispitivana zbog čega retko izbegava da napusti kuću. Rekla mi je da već duže od mesec dana nije izašla van kućnog praga.
Vraćajući se u RS svi smo zaključili da naš narod na Kosovu drži još samo vera, jer takav život mogu živeti samo najhrabriji, samo oni koji su dostojni svete srpske zemlje, oni koji su izabrani od Boga. Živeti na Kosmetu je zapravo neprestana borba Srba da ostanu na svojim ognjištima bez obzira na cenu, a svaki dan trpe sve žešće pritiske da prodaju svoju imovinu što se, nažalost, svakim danom i dešava… – istakao je Kojić dodajući da će njegovo udruženje nastaviti s prikupljanjem i slanjem pomoći Srbima na Kosmetu.
Poseta Dečanima, Patrijaršiji…
Grupa Srba iz Srebrenice i okoline krenula je na Kosovo 17. juna, a pridružili su im se vernici iz Ljubovije koji su takođe pripremili značajnu pomoć. Prva tačka na putu bila je poseta manastiru Končul u Raškoj i Sokolicu, a obišli su i crkvu u Kosovskoj Mitrovici i manastir Banjska u Zvečanu.
– Drugi dan nam je počeo jutarnjom liturgijom u manastiru Gračanica. U Prizrenu smo obišli Bogosloviju, Bogorodicu Ljevišku i hram Svetog Đorđa. Poslednji dan smo posetili Visoke Dečane gde smo bili na jutarnjoj službi. Bilo je oko 300 vernika iz svih država eks Jugoslavije. Za kraj smo posetili Pećku patrijaršiju gde nas je sestrinstvo manastira upoznalo s istorijom svetinje – otkriva Kojić.
Ikona na poklon
Vernici iz Ljubovije crkvi u Orahovcu pokloni su ikonu Bogorodice.
– Ova ikona je rad mati Darije, igumanije manastira Rožanj – kaže Kojić.
Ovaj manastir pripada Eparhiji šabačkoj SPC, posvećen je Svetom Vasiliju Ostroškom i metoh je manastira Soko. Nalazi se na visoravni, ispod vrha Rožanj na mestu gde je prvobitno postojala drvena crkva, podignuta polovinom 20. veka. Hram je obnovljen krajem 20. veka, a blagoslovom vladike šabačkog Lavrentija, 2010. dobio je status manastira.