Dosad najmasovnija Evropska smotra Srba u dijaspori i regionu okupila je oko 3.000 učesnika koji su se dva puna dana borili za trofeje “Vesti”, ali su se i družili i zabavljali u srpskoj prestonici. Takmičenje nije moglo da prođe bez rodbine koja živi u Srbiji i koja je svaki nastup proživljavala emotivno kao i sami takmičari.
U Beogradu se okupilo “šareno” društvo sa svih meridijana, a neumorni reporteri našeg lista tokom vikenda popričali su sa mnogima od njih. Ko je sve došao na Smotru, kakvi su im utisci, ko ih je bodrio, da li su zadovoljni svojim rezultatom i gostoprimstvom domaćina i organizatora, čitajte samo u “Vestima”.
Značaj nastave srpskog jezika za decu dijaspore prepoznali su članovi Akademske srpske asocijacije, udruženja iz Niša. Oni su se tokom Evropske smotre folklora družili sa učesnicima i mališanima koji su bili gosti i promovisali važnost učenja maternjeg jezika. Tamara Ćirić iz Akademske srpske asocijacije ističe da je ponosna na sve što su do sada uspeli da ostvare.
– Postojimo već tri godine. Za to vreme smo uspeli da izdejstvujemo da nas Ministarstvo kulture finansira za cikluse učenja srpskog jezika kao zavičajnog. Oni su prepoznali taj projekat kao nešto od izuzetne važnosti za naše najmlađe u rasejanju. Izdali smo priručnik za profesore srpskog jezika u dopunskim školama, na osnovu koga oni pripremaju nastavu za decu u dijaspori. Taj priručnik je napisala profesorka Marina Janić sa Filozofskog fakulteta u Nišu, koja od početka radi na tom projektu. Ona je utemeljila srpski jezik za decu u dijaspori, koji je specifičan. Posebnost leži u tome što mališanima preko granice to nije ni maternji, ali nije ni strani jezik. Zbog toga je trebalo osmisliti nastavu na jedan drugačiji način, da se taj jezik obrađuje drugačije od maternjeg, ali i od stranog. To je sasvim novi sistem – objasnila je Tamara Ćirić.
Dodaje da je u planu izrada i digitalnog priručnika koji je predviđen za učenike.
– On će omogućiti deci iz dijaspore od sedam do 14 godina da uz pomoć računara i interneta unaprede učenje srpskog jezika. Oni tu ne uče samo jezik, nego i istoriju, kulturu, običaje svog naroda, tako da je to višeslojni predmet kome treba pristupiti s posebnom pažnjom – kaže Tamara.
Smatra da je pored priručnika i nastavnika značajna i vršnjačka edukacija.
– Deca se kroz nastavu druže, upoznaju, međusobno pomažu, jačaju veze među sobom. Dobit učenja srpskog jezika kao zavičajnog je višestruka. Mališani kroz učenje održavaju tradiciju i mi moramo da se trudimo da tako i ostane – ističe Tamara.
Prema njenim rečima mališani koji prođu kroz nastavu srpskog kao zavičajnog dobijaju sertifikat.
– Oni s tim papirom mogu da konkurišu za upis na srpske fakultete. A mladi dijasporci odlučuju da se vrate u zemlju svojih predaka mnogo više nego što mi mislimo i školuju se ovde – kaže Tamara.
Saradnja sa “Vestima”
Tamara Ćirić ističe da je cilj Akademske srpske asocijacije da okuplja prave ljude oko sebe.
– Svi koji mogu doprineti onome čime se bavimo su kod nas dobro došli. Među našim prijateljima su i “Vesti” koje nam kontinuirano pomažu da promovišemo sve ono što je važno i dobro za ljude u našem rasejanju – zaključila je Tamara.
550 ponosnih đaka
Kroz projektne nastave srpskog kao zavičajnog koji organizuje Akademska srpska asocijacija prošlo je do sada 550 mališana.
– Neki nisu znali ni reč srpskog jezika, nijedno slovo. A danas znaju da čitaju, pišu, govore. Ponosni su i oni sami na sebe, ali i njihovi roditelji jer im znači da mališani govore jezik njihovih predaka.
