Dosad najmasovnija Evropska smotra Srba u dijaspori i regionu okupila je oko 3.000 učesnika koji su se dva puna dana borili za trofeje “Vesti”, ali su se i družili i zabavljali u srpskoj prestonici. Takmičenje nije moglo da prođe bez rodbine koja živi u Srbiji i koja je svaki nastup proživljavala emotivno kao i sami takmičari. U Beogradu se okupilo “šareno” društvo sa svih meridijana, a neumorni reporteri našeg lista tokom vikenda popričali su sa mnogima od njih. Ko je sve došao na Smotru, kakvi su im utisci, ko ih je bodrio, da li su zadovoljni svojim rezultatom i gostoprimstvom domaćina i organizatora, čitajte samo u “Vestima”.
Dok su se nastupi na Smotri privodili kraju, članovi ansambala su se okupljali ispred dvorane Centra Sava da svi zajedno dočekaju proglašenje pobednika. Među najglasnijima, najsložnijima i najstrasnijima bili su članovi KUD-a “Jovan Jovanović Zmaj” iz Feldkirha u Austriji. “Zmajevi su najjači” odjekivalo je hodnicima, a svako ko je prošao nije mogao da ne primeti ovu družinu pozitivne energije i složnosti.
U toj grupu su bile i Lea Ilić (14) i Leandra Kalabić (16) koje se već godinama druže zahvaljujući folkloru. Kako kažu, tamo gde su srpski opanak i nošnja, tamo su zagarantovani dobra zabava, smeh do suza, pesma i igra.
– Neću da budem skromna i kažem da mi pobeda nije bitna. Došla sam da igram najbolje što mogu i da se nadam peharu. Nisam razočarana kad ne pobedim, ali je lep osećaj ako dođe i medalja. Mnogo volim folklor, on je moj život. To se igra i telom i dušom. Obožavam svoj ansambl, jer smo mi tu svi kao familija. Kao u svakoj porodici, bude tu i svađe i ljubavi, svega pomalo. Igram od svoje 10. godine i stvarno ne znam da li ima lepše stvari od proba, nastupa, ovih naših putovanja – kaže Lea.
Na pitanje o simpatijama, zagonetno se smeška. Kako kaže, postoji dečko koji joj je posebno drag, iako igra u drugom ansamblu. Njegovo ime nismo otkrili, ali crveni obrazi su rekli dovoljno.
Njena drugarica Leandra u nošnji je već 10 godina. Na ovu Smotru je došla kao podrška svojim drugarima iz KUD-a.
– Nisam nastupila jer sam zbog obaveza u školi morala da napravim malu pauzu u igranju, pa nisam stigla dobro da se pripremim za nastup. Ipak, uskoro ću nastaviti da igram, ali sam svakako došla da navijam iz publike za moje drugare. Mi smo, kao što Lea reče, velika porodica, a nju čine igrači ali i koreografi, članovi porodica, prijatelji… A folklor kad uđe u krv, ušao je, tada više nema nazad – kaže Leandra.
Poreklom je iz Bosne, pa će i ovo leto biti rezervisano za familiju i prijatelje.
– Roditelji su me naučili koliko je bitno da se održi veza sa svojim poreklom. Uvek uživam u Bosni, imam puno prijatelja i članova familije i sa svima sam bliska. Super se provedem uvek kad sam tamo. Bosnu volim jer se tamo živi opuštenije, ljudi su duhoviti, harizmatični, sve je nekako zabavnije. Bliskost kakvu tamo osećam među ljudima u inostranstvu ne mogu da pronađem. Zato nikad neću zaboraviti svoju Bosnu – rekla je Leandra.
Sama naučila ćirilicu
Leandra je rođena u Švajcarskoj, igra u Austriji, ali srpsko poreklo ne zaboravlja.
– Roditelji su oduvek insistirali da držimo do tradicije, da govorimo srpski jezik, da učimo istoriju svog naroda. Usadili su mi takve vrednosti, pa sam sama savladala i ćirilicu, bez ičije pomoći. Mislim da je veoma važno da znamo pismo kojim su pisali i naši pradedovi i sigurno ću preneti to i na svoju decu – ispričala nam je Leandra.
