Dosad najmasovnija Evropska smotra Srba u dijaspori i regionu okupila je oko 3.000 učesnika koji su se dva puna dana borili za trofeje “Vesti”, ali su se i družili i zabavljali u srpskoj prestonici. Takmičenje nije moglo da prođe bez rodbine koja živi u Srbiji i koja je svaki nastup proživljavala emotivno kao i sami takmičari. U Beogradu se okupilo “šareno” društvo sa svih meridijana, a neumorni reporteri našeg lista tokom vikenda popričali su sa mnogima od njih. Ko je sve došao na Smotru, kakvi su im utisci, ko ih je bodrio, da li su zadovoljni svojim rezultatom i gostoprimstvom domaćina i organizatora, čitajte samo u “Vestima”.
Danica Šmitran (69) iz Radovljice u Sloveniji Evropsku smotru folklora nikada ne propušta. Izuzetka nije bilo ni ove godine, pa smo se sa njom sreli u Centru Sava. Da je na pragu osme decenije odaje je samo ponekad bora, dok bi se po vedrom duhu i pregršti pozitivne energije reklo da je u pitanju devojčica.
Za nju su nastupi mladih folkloraša lek za dušu.
– Članica sam KPSHD “Vuk Stefanović Karadžić” iz Radovljice. Najstarija sam u klubu. Nekada sam igrala, a sad sam tu da idem s njima, pružam podršku, pomognem savetima. Takođe, tu sam da vezem, heklam, štrikam i sredim sve što treba za nošnje i nastupe. Ručni rad je nešto što volim, a tu ljubav sam nasledila od majke. Svašta je ona znala napraviti – priča Danica za “Vesti”.
Kako kaže, ljubav prema tradicionalnom je nastavila i kroz igru koja joj je bila u krvi.
– Oduvek sam ja volela folklor, ali u Radovljici nije postojao ansambl. Kada je osnovan, počela sam da igram i uživala sam u tome dok me je zdravlje služilo – kaže Danica.
Danas kako kaže uživa da gleda mlade igrače.
– Smotre ne propuštam. To je prilika da se očuva ljubav prema tradiciji, svojoj domovini, a to je veoma važno. Kada dođem, odgledam svaki nastup. Uživam u tome, to je ogromna ljubav. Osećam se kao da mi je 19 a ne 69 godina samo zahvaljujući ovim mladim ljudima koji me održavaju. Umem ja nekad i da ih iskritikujem kada nešto ne urade kako treba, ali oni znaju da je to iz najbolje namere i ne ljute se – rekla je Danica.
Kako kaže, na Folklorijadi je svaki nastup odličan i svako kulturno-umetničko društvo dobro pripremljeno. Ona najviše voli one koji pored sjajne koreografije prikazuju i običaje i tradiciju nekog kraja.
– Tradicija je veoma važna, mora da se čuva, neguje, prenosi na mlađe naraštaje… Posebno su me dotakle koreografije mog rodnog kraja. U nekima su opisani običaji iz mog zavičaja, to me oživi i napunila baterije za narednih godinu dana Uživam u lepim nošnjama, za mene su one vrhunac elegancije – kazuje Danica.
Uživanje u zavičaju
Kako kaže, u Sloveniji uživa, ali se uvek rado vraća i u Republiku Srpsku.
– Uvek je lepo doći kući, tamo gde si domaći. Svaki slobodan trenutak sam uvek koristila da posetim familiju, da dođem, da uživam i udahnem vazduh svoga doma – zaključuje Danica.
Borba za koru hleba
Danica je sa samo 19 godina iz rodne Banjaluke trbuhom za kruhom otišla u Sloveniju.
– Moj suprug i smo kao mladi otišli da radimo. Proveli smo radni vek u Železari “Jasenica”. Nije bilo tada lako, sami, daleko od kuće, moramo se boriti za koru hleba. Ali, isplatilo se. Sada uživam u penziji. Dobili smo i sina, ali se on nije okrenuo folkloru, već sportu. Ipak, usadili smo mu vrednosti i ljubav prema srpskoj tradiciji i običajima koju će i on preneti svojoj deci – kaže Danica.
