Dosad najmasovnija Evropska smotra Srba u dijaspori i regionu okupila je oko 3.000 učesnika koji su se dva puna dana borili za trofeje “Vesti”, ali su se i družili i zabavljali u srpskoj prestonici. Takmičenje nije moglo da prođe bez rodbine koja živi u Srbiji i koja je svaki nastup proživljavala emotivno kao i sami takmičari. U Beogradu se okupilo “šareno” društvo sa svih meridijana, a neumorni reporteri našeg lista tokom vikenda popričali su sa mnogima od njih.
Ko je sve došao na Smotru, kakvi su im utisci, ko ih je bodrio, da li su zadovoljni svojim rezultatom i gostoprimstvom domaćina i organizatora, čitajte samo u “Vestima”
Sve, sve, ali da će i Turci zaigrati srpsko kolo teško je bilo i zamisliti, ali je to zahvaljujući KUD “Srbija” iz Dortmunda postalo java.
Berkan Harat, 20-godišnjak, koji je po ocu Turčin, ne samo što uveliko igra srpska kola, već je i jedan od zaslužnih što je ovo društvo na upravo završenoj Evropskoj smotri srpskog folklora u Beogradu uspelo da se izbori za jednu od medalja.
– Bronza sija zlatnim sjajem – ističe ponosno Berkan. Doduše, priča na čistom nemačkom, jer ne zna ni da bekne srpski. Ali, zato igra kao da je rođen u srcu Šumadije.
– Završio sam u srpskom folkloru tako što sam otišao na jednu probu u KUD “Srbija” i oduševio se. Odmah sam rekao: “Znaš, ja ću ovo probati.” Tada sam prvi put zaigrao u životu – otkriva uzdanica ansambla iz Dortmunda.
To je bilo pre dve godine, a Berkan je danas iskusan igrač koji i pored toga što pohađa školu za negovatelje zna više koreografija nego mnogi Srbi. Srcu su mu najbliže šopske i igre iz gnjilanskog kraja.
– Lepe igre ne znaju ni za granice, ni za narode ni vere, a srpski folklor je među najlepšim igrama u svetu – kaže ovaj mladić. Zahvaljujući folkloru i druženju sa Srbima, zavoleo je ne samo srpsku kulturu i tradiciju već i istoriju.
– Drago mi je što sam upoznao jedan ponosan narod. Čak i kada su moji sunarodnici vladali Srbijom vi ste negovali svoju veru, jezik i običaje. To je za respekt – objašnjava Berkan.
Upoznat je i sa trenutnom borbom Srbije da sačuva Kosovo i Metohiju.
– Ne razumem se u politiku, ne zanima me, ali smatram da nije u redu što pokušavaju da vam uzmu deo zemlje na kome se nalaze najznačajniji spomenici i crkve – kaže kratko momak iz Dortmunda.
O srpskoj istoriji uči od drugara iz društva, ali i roditelja. Majka Jelica je poreklom iz Subotice, a njegov otac Ajhar iz Gazijantepa. Međutim, oboje su rođeni u Nemačkoj.
Jelica Harat otkriva da i njena mlađa ćerka Melisa igra folklor u KUD” Srbija”.
– I pre nego što su počeli da idu na folklor pričala sam im o našoj istoriji i vidim da ih to zanima. Naš brak je specifičan što sam pola katolikinja, a pola pravoslavka, a suprug je musliman. Međutim, oboje smo otvorenog uma i deci smo ostavili da izaberu da li će prihvatiti neku od religija ili ne – objašnjava Jelica.
Berkan je, zahvaljujući Evropskoj smotri, prvi put bio u Beogradu i oduševio se arhitekturom i ljudima.
– Bio sam na Kalemegdanu, u Knez Mihailovoj ulici i u Skadarliji. Nažalost, tada je bila ogromna gužva, pa nismo seli da ručamo, ali sam čuo da je fenomenalno – priča ovaj zanimljivi mladić.
Na pitanje kako mu se dopadaju Beograđanke stidljivo spušta glavu, ali zato zato mama odgovara umesto njega.
– Oduševljen je Srpkinjama toliko da mi je jednom rekao: “Znaš mama, ja ću u kuću dovesti isključivo Srpkinju, mnogo lepe i pametne” – kaže Jelica uz smeh.
Ćevape traži na srpskom
Igrajući za “Srbiju”, Berkan je počeo da uči srpski, ali priznaje da se sa drugarima sporazumeva uglavnom na nemačkom. Na srpskom je do sada naučio da kaže kako se zove, da se zahvali, ali i da u restoranu naruči jelo.
– To su uglavnom ćevapčići. Odlični su – kaže.
Odmaraju u Subotici
Jelica Harat kaže da je obavezan deo letnjeg odmora njene porodice poseta Subotici, kojom su oduševljena i deca, ali i njen suprug.
– Bukvalno od kada su rođeni deca idu kod bake u Suboticu i iskreno uživaju. Naravno, posle se nađe vremena i da odemo na more, ali nema šanse da barem jednom godišnje ne dođemo u posetu baki – ističe Jelica.
Spale mu pantalone
Upitali smo Berkana Harata pamti li neku anegdotu sa nastupa ili zbog činjenice da je Turčin u srpskom klubu. Kroz smeh, kao iz topa odgovara da je to bilo prilikom ovogodišnjeg nastupa na završnoj smotri u Nemačkoj.
– Tokom nastupa su mi spale pantalone. Nisam znao da li da plačem ili da se smejem, ali sam brzo rešio problem i nastavio sa igrom. Ipak, posle nam je to bila tema da se od srca nasmejemo – otkriva Berkan.
