Dosad najmasovnija Evropska smotra Srba u dijaspori i regionu okupila je oko 3.000 učesnika koji su se dva puna dana borili za trofeje “Vesti”, ali su se i družili i zabavljali u srpskoj prestonici. Takmičenje nije moglo da prođe bez rodbine koja živi u Srbiji i koja je svaki nastup proživljavala emotivno kao i sami takmičari. U Beogradu se okupilo “šareno” društvo sa svih meridijana, a neumorni reporteri našeg lista tokom vikenda popričali su sa mnogima od njih.
Ko je sve došao na Smotru, kakvi su im utisci, ko ih je bodrio, da li su zadovoljni svojim rezultatom i gostoprimstvom domaćina i organizatora, čitajte samo u “Vestima”.
Evropska smotra folklora za porodicu Rošković iz Švajcarske je dugogodišnja tradicija koju željno iščekuju cele godine. Nije im teško da prevale i više od 1.000 kilometara da uživaju u skupu mladih igrača iz svih delova sveta. Dok se Sima sa svojim KUD-om “Zavičaj” iz Vintetura penje na scenu kako bi svim srcem pokazao svoju ljubav prema otadžbini, tata Boban, mama Mirolinka, mlađi brat Viktor i bake Slavica i Mica uzbuđeno uživaju u publici. Tako je bilo i ovog proleća na beogradskoj smotri.
– Igram folklor već 12 godina. Uživam u tome, jer mislim da tradicija mora da se čuva. Ako je mi mladi ne održimo, pa ko će onda? Moramo da se trudimo, da bismo to kasnije prenosili mlađim generacijama. Uvek se radujem kad novi klinci dođu u KUD i izraze želju da igraju – kaže Sima za “Vesti”.
Igra je njegov život, a ubeđen je i da nigde nema lepše atmosfere nego u KUD-u.
On je treća generacija porodice Rošković koja je obukla nošnju. Tradiciju je započela baka Mica, kasnije ju je nasledio sin Boban, a sada je na red došao i unuk.
– Kao mlada, i ja sam igrala. Mnogo mi je drago što su nasledili tu moju ljubav prema folkloru. Ja takođe živim u Švajcarskoj i nikad mi nije teško da doputujem gde god da oni igraju. Svaki njihov nastup mene podmlađuje – rekla je ponosna baka Mica.
Njena prija Slavica nije krila suze radosnice zbog uspešnog nastupa unuka Sime.
– Uvek me obuzme sreća i srce lupa uzbuđeno kad vidim mog Simu na sceni. Baš mi je milo što ne zaboravlja odakle je potekao – rekla je vidno uzbuđena baka Slavica.
Sima se rodio u Švajcarskoj. Njegova porodica potiče iz Ćuprije, pa se tamo oseća kao svoj na svome.
– Dolazim nekoliko puta godišnje. Kad god obaveze dozvole, ja sam u Ćupriji. Tamo uživam, imam familiju, družimo se. Punim baterije ovde. Učestovao sam na mnogo smotri, a najviše me raduju upravo ove koje su u Beogradu, u centru matice. Okupi se veliki broj mladih, družimo se, upoznajemo međusobno, a bude tu i po neka ljubav. Ma bude svega – priznaje Sima.
Mama i tata verno ga prate na svim nastupima.
– Mi smo ponosni na njega. Vredan je i predaje se maksimalno svakoj probi i nastupi. Uvek gledamo njegove nastupe, jer znamo koliko mu to znači. Smotre u Beogradu uvek iskoristimo i kao priliku da se vidimo sa rođacima u Srbiji. Ovde nam je najlepše – nema dilema mama Mirolinka.
Bratovim stopama
Simin mlađi brat Viktor takođe igra folklor od najranijeg detinjstva. Još uvek je mlad za nastup na smotri, ali bratove nastupe prati u stopu.
– Nadam se da ću iduće godine i ja da zaigram na sceni. Baš bih voleo. Ja volim folklor. Kad baka, tata, brat i ja na porodičnim slavljima zaigramo kolo zajedno, prava smo atrakcija. Ja obožavam Srbiju. Ovde vlada sloboda kakve nema nigde. A i hrana je najbolja na svetu. Čim dođem, prvo je pljeskavica na redu, pa onda sve ostalo – objašnjava Viktor.
