Uprkos velikim obećanjima novopazarskih, srpskih, turskih i evropskih političara, jugozapadni deo Srbije koji Bošnjaci nazivaju Sandžakom, a za Srbe je to češće Raška oblast, poslednjih godina dramatično stagnira. Na stotine pogona je zatvoreno, nijedan novi nije otvoren, otpušteno je desetak hiljada radnika, raste broj siromašnih, seobe su sve izraženije, mnogi s pravom strahuju da bi nekadašnja dolina džinsa, koja je svojevremeno smatrana najprosperitetnijim delom Srbije, mogla postati dolina – gladnih.
|
Fitilj u rukama |
Uporedo sa redovima ispred kazana narodnih kuhinja, koje nisu u stanju da prehrane sve gladne, u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu, raste i politička i verska napetost, podele među Bošnjacima traju dugo i ne jenjavaju. Neki verski lideri, poput muftije Muamera Zukorlića, tvrde da je Sandžak sto godina pod okupacijom Srbije i Crne Gore. Sulejman Ugljanin preti da, ako se ne poveća broj sudija – Bošnjaka, neće priznavati presude srpskih sudova. Esad Džudžo traži da Bošnjaci iz svojih prezimena izbrišu "ić" i "vić" i da škole u Sandžaku koje nose imena Vuka Karadžića, Desanke Maksimović, Svetozara Markovića, Rastka Nemanjića Save i drugih velikih Srba, dobiju imena bošnjačkih velikana. Navijači na stadionu u Novom Pazaru redovno skandiraju "Živela sandžačka republika", na desetine sandžačkih vehabija u Siriji i Iraku ratuje i gine na strani Al-Kaide, neki otuda otvoreno prete političkim liderima i NVO-aktivistima u ovom kraju…
U celoj situaciji država je pasivna i u defanzivi, ponekad se stiče utisak da je u Sandžaku uopšte nema, da je ovaj deo Srbije "zaboravljen" i "otpisan" i da je to glavni razlog ekonomske stagnacije, političke nestabilnosti i verskog ekstremizma.
Preti li opasnost da Sandžak, podeljen najpre na Srbe i Bošnjake – Ugljaninove, Ljajićeve, Zilkićeve, Zukorlićeve – u ekonomskoj krizi i socijalnom poniranju sa kojima se suočava cela država, destabilizuje Srbiju?
Većina Bošnjaka i Srba, običnih ljudi, okupiranih brigom za preživljavanje, smatra da, uprkos opasnoj retorici nekih političara i verskih prvaka, narod više "neće da se svađa" i da želi mir i prosperitet u Srbiji. Međutim, svi podsećaju da je reč o krhkom području koje je "lako zapaljivo" i koje odvajkada stoji "u rezervi" i državi i stranom faktoru za izazivanje kriza i nestabilnosti na Balkanu.
– Uprkos grlatosti svojih lidera i nekih verskih vođa, Bošnjaci više nisu spremni na avanture, a ni Srbi ne žele da se situacija komplikuje. I da se zna, Sandžak nije samo Pazar, Sjenica i Tutin, Sandžak čine još tri opštine u Srbiji i pet opština u Crnoj Gori, Srbi i Bošnjaci su pola-pola, samo dogovorom i zajednički, uz maksimalnu pomoć države i Srbije u Evropi možemo napred – smatra Ramiz Crnišanin, advokat u penziji, bivši političar, književnik i jedan od najstarijih bošnjačkih intelektualaca.
Novinar i publicista Mirko Popovac ističe da država mora da bude opreznija i prisutnija u Raškoj oblasti, jer su neki procenili da je Srbija, zbog ekonomske iscrpljenosti, sada najslabija i da je ovo trenutak da je ucenjuju i dobiju neke ustupke. Ima i političara i biznismena proturski orjentisanih koji u jačanju uticaja Turske na Balkanu vide i dobru priliku da pojačaju aktivnosti na destabilizaciji ovog dela Srbije. Raškoj oblasti su potrebna ulaganja u nova radna mesta i infrastrukturu (auto-put), ali i rigorozna kontrola trošenja državnog novca. Jedna od najvećih nevolja ovog kraja je i svuda prisutna korupcija – kaže Popovac.
Gde je izlaz?
Samo investicije, domaće i strane, iskorišćenje prirodnih resursa, otvaranje većeg broja novih radnih mesta, jačanje pravne države, red i mir, beskompromisna borba protiv korupcije i odlučno suzbijanje svih vidova ekstremizma ojačaće Sandžak-Rašku oblast, zaustaviće negativne trendove i zapušiće usta ekstremistima i svima koji žele da destabilizuju ovaj deo Srbije.
