Privremene institucije u Prištini na svaki način će pokušati da izigraju sve dosadašnje sporazume, uključujući i jasan zahtev Evropske unije da moraju da formiraju Zajednicu srpskih opština. Istovremeno, ako se od Srbije zauzvrat traži de fakto priznanje nezavisnosti Kosova, onda to apsolutno nije kompromis, kako ga nazivaju neki zvaničnici EU.
Ovako u razgovoru za “Vesti” vidi aktuelnu situaciju u pregovorima oko budućeg statusa Kosova i Metohije Žaklin Nastić, članica Odbora za ljudska prava i humanitarnu pomoć Bundestaga i zamenica šefice parlamentarne Grupe prijateljstva za odnose sa državama jugoistočne Evrope.
Nastićeva je ovih dana kratko boravila u Srbiji, gde se susrela sa brojnim zvaničnicima koji su je izvestili o sve težoj situaciji u kojoj se nalaze Srbi u južnoj pokrajini.
Nezavisna poslanica nemačkog parlamenta i sama je početkom ove godine posetila Kosovu i Metohiji i uverila se u to posle serije incidenata koji su kulminirali pucnjevima u dva mlada Srbina na Badnje veče. Posetu Kosmetu je tada iskoristila i da poseti ove mališane.
Zbog čega ste skeptični da će vlasti u Prištini prihvatiti formiranje ZSO?
– Verujem da će im u tome pomoći sve one države koje ih već podržavaju i da će iskoristiti nedavne događaje u Banjskoj kako bi se to pitanje stavilo pod sto za neko vreme.
Istovremeno, od Srbije se traži da de fakto prizna tzv. Kosovo objašnjavajući da se tako pravi kompromis?
– Ukoliko se od Srbije traži priznanje Kosova, to onda definitivno nije kompromis, niti fer dogovor.
Nemačka prednjači u tim zahtevima. Kao da Berlin ne želi da vidi da Kurti ne namerava da sprovede ono što je potpisano?
– Nažalost, to je tako. Ali, kada se pogleda razvoj konflikta, Nemačka je 1999. sa ministrom iz redova Zelenih Joškom Fišerom forsirala napad na SRJ, a tu “tradiciju” Zelenih sada nastavlja ministarka Analena Berbok. Bilo bi važno da se deeskalira situacija, da se na tome ne radi. Umesto toga primenjuju se dvostruki aršini, podržava se, mogu slobodno reći, rasistička politika Prištine, koja ima za cilj stvaranje velike Albanije. Taj cilj je postao sasvim jasan posle Kurtijeve posete Severnoj Makedoniji. Kada sam bila, krajem marta, na Kosovu, videla sam samo albanske zastave i morala sam da pitam kada postoji Kosovo zašto je onda Albanija svuda prisutna, kao i narativ velike Albanije. Za žaljenje je što nemačka vlada podržava takvu politiku. Nikada nisam priznala nezavisnost Kosova i uvek sam osuđivala Nemačku što je to učinila, jer je time prekršila međunarodno pravo.
Kako ocenjujete aktuelnu situaciju na Kosovu i Metohiji, posebno nakon događaja u Banjskoj?
– Situacija na Kosovu je ekstremno teška, ali ja ne vidim te događaje na isti način kao mnogi drugi političari ili države. Postojao je ozbiljan razlog da se tako nešto dogodi. Zapravo, situacija je drastično eskalirala od trenutka kada je Aljbin Kurti došao na vlast. Kurtijeva politika je od početka bila usmerena ka eskalaciji, a kao dokaz ove moje tvrdnje je činjenica da ne želi da prihvati sprovođenje Briselskog sporazuma iz 2013. i 2015, koji precizno govore o formiranju Zajednice srpskih opština. Događaje u Banjskoj treba osuditi, ali to ne znači da treba da posluže kao izgovor za neuspostavljanje ZSO. Ali, vlasti u Prištini se oslanjaju na mišljenje mnogih zapadnih zemalja, nažalost i Nemačke, koji taj događaj direktno koriste protiv Srbije, ne uzimajući okolnosti kako je došlo do incidenta. To je za žaljenje. Pritom, Priština tvrdi kako je mesecima znala da se pripremaju aktivnosti na severu. Pa zašto onda nisu blagovremeno nešto učinili da to spreče?
Šta je potrebno da bi došlo do deeskalacije?
– Definitivno bih pozvala Prištinu da ne doprinosi dalje eskalaciji situacije. Vidi se da pripadnici manjina, posebno Srbi, napuštaju Kosovo. Bila sam na Kosovu i videla da je broj etničkih napada znatno povećan. Na Badnje veče su upucana deca. Potrebna je deeskalacija. Morala bi međunarodna zajednica i nemačka vlada da zatraže da Priština prestane sa eskalacijom, umesto da traži u svemu krivca u Srbiji.
Mnogi pokušaje Zapada da ubrzaju normalizaciju odnosa vide u predstojećim izborima u SAD i EU?
– I da i ne. Ima više razloga. Ključan razlog leži u činjenici da su izbori koji su pre izvesnog vremena održani na severu nelegitimni zbog minimalne izlaznosti srpske zajednice. Amerikanci su otvoreno kritikovali te izbore, a opet, Nemačka nije, mada je svima jasno da izabrani gradonačelnici nisu legitimni. Naravno, u politici postoji potreba da se prikaže kako su postignuti rezultati. E sada, kakvi su ti rezultati, to je drugo pitanje.
Dvostruki aršini Berlina
Nemačka se najviše zalaže za nezavisnost tzv. Kosova. Zašto?
– Ne delim mišljenje nemačke vlade. Kosovo je uz kršenje međunarodnog prava, ratom NATO, otcepljeno od Srbije. Sada, kada imamo rat u Ukrajini, Nemačka se stalno poziva na poštovanje međunarodnog prava. To međunarodno pravo mora da važi za sve, a tako i za teritorijalni integritet i suverenitet Srbije. To kaže i Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244, a tu Rezoluciju, neke zemlje, posebno Nemačka – gaze.
Pretnje ne prestaju
Početkom godine ste boravili na Kosovu i Metohiji uz obezbeđenje nemačke policije zato što dobijate silne pretnje. Da li su te pretnje prestale ili ih i dalje dobijate?
– Sigurna sam da će posle ovog intervjua ponovo biti brojnije. Ima stalno pretnji. Ali posle svakog intervjua, ili mog pojavljivanjima u medijima na tu temu, raste njihov broj.
Strah od trećeg svetskog rata
Da li aktuelna situacija u svetu upućuju na izbijanje svetskog rata ili je reč o “regionalnim sukobima”?
– Opasnost je velika, definitivno. Posebno zbog isporuka oružja iz Nemačke. Nemačka je posle SAD najveći isporučilac oružja Ukrajini. Imajući u vidu nemačku istoriju, strašno je gledati kako se tenkovi i oružje iz Nemačke šalju na istok. Smatram da to treba osuditi. Problem je što se ne polaže na diplomatiju, već na naoružavanje, a posle toliko meseci vidimo da oružje nije doprinelo miru, već je rat samo produžen. Zato smatram da bi trebalo pozdraviti napore i izjave iz država poput Kine ili Brazila koje traže diplomatsko rešenje i pregovore. Ovo što radi Nemačka je izuzetno opasno.
Zašto to tvrdite?
– Nemačka i evropske države su susedi Rusije i imamo drugačije interese od SAD. Zato bi trebalo da kao Evropljani pokušamo da živimo mirno i sa Rusijom. Treba razmotriti i kako je došlo do rata, a tu treba spomenuti širenje NATO na istok, i s tim u vezi kršenja obećanja datog tadašnjem SSSR-u. Mnogo zapadnih i nemačkih političara negira da je bilo obećanja da se NATO neće širiti do granica Rusije, ali ona su postojala i za to postoje potvrde. Sasvim je jasno da niko ne bi tolerisao strane tenkove i vojni savez na svojoj granici. To ne tolerišu ni SAD.
Evropa ne voli da čuje istinu
Žaklin Nastić se tokom boravka u Srbiji susrela sa više ministara i poslanika. Razgovarala je sa Milošem Vučevićem, potpredsednikom Vlade Srbije i ministrom odbrane, Ivicom Dačićem, šefom srpske diplomatije, Tomislavom Žigmanovim, ministrom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Žigmanov je predstavio aktivnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Vlade Srbije kada je reč o ratifikovanim konvencijama Ujedinjenih nacija u području ljudskih prava, položaju, pravima, brojnosti i disperziji nacionalnih manjina u Srbiji, kao i o naporima koji se čine na poboljšanju položaja i integraciji u društvo marginalizovanih društvenih grupa.
On je naglasio da je Srbija ratifikovala većinu međunarodnih dokumenata, konvencija i protokola koja se tiču ostvarivanja i zaštite ljudskih prava građana Srbije, saopštilo je resorno ministarstvo. Žigmanov je istakao da 24 nacionalne zajednice u Srbiji imaju svoja samoupravna tela i da Srbija može da bude ponosna na nivo ostvarenih prava nacionalnih manjina, kada je reč o zakonom zagarantovanim pravima – očuvanje nacionalnog identiteta, upotreba jezika i pisma, školovanje na maternjem jeziku, kao i informisanje na jezicima nacionalnih manjina.
Na sastanku je bilo reči i o temama rodne ravnopravnosti, afirmativnim merama koje se u Srbiji sprovode za pripadnike romske populacije i podršci marginalizovanim društvenim grupama za njihovo uključivanje u društvo Srbije.
Nastićeva je posetila i Skupštinu Srbije, gde je imala više sastanaka. Susrela se, između ostalih, i sa Bojanom Torbicom, članom skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju koji joj je zahvalio na principijelnom stavu po pitanju Kosova i Metohije i poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.
“Zahvaljujući hrabrim nastupima gospođe Nastić u Bundestagu čitava Nemačka i Evropa imaju priliku da čuju punu istinu o Kosovu i Metohiji i položaju srpskog naroda koji tamo živi. Hvala vam što govorite i ono što Evropa i Nemačka ne vole uvek da čuju”, kazao je Torbica.
Nisam svestan doklecete potencirati tu ZSO brekiniti pregovore zamrznuti i cekati ishod Ukrainskog Rata. Zapad kao i Amerika gube nadmoc u Svetu Albanci nece moci dugo da se tako ponasaju jel su svesni zajedno kao i EU i Amerika da njihovi uticaju u Svetu propadaju zato im se zuri da zabrse sto su zapoceli odcepljenje Kosova od Srbije.
Kroz jedno uvo Nemacke i Evrope udje sto Nasticka prica i odmah na drugo izadje. Moze svet da gleda masakr u Gazi i uzasnu sudbinu Srba na Kosovu – bez ikakvih moralnih problema ili pravednih politickih poteza koliko god ‘oce. Ali nece da deluje.
Nista ona nije uspela. Dosla je malo na rodnu grudu svojih roditelja i predaka, lepo docekana, izrazgovarala se i opet nazad u politicku pecalbu.
ŽIVELA AMERIKA! ŽIVELA SRBIJA, EVROPSKA NATO SRBIJA, ŽIVELA EVROPSKA UNIJA SA SRBIJOM U NJOJ. EVROPSKA NATO SRBIJA, KONAČNO SVOJA NA SVOME MEĐU SVOJIMA.