"Rusiju možete ili da izolujete ili da pokušate da je uprkos svemu integrišete. Ne vidim jednostavno nikakvu drugu mogućnost. Rusija i Ukrajina jesu sastavni deo Evrope. Jedini način da razdvojite Ukrajinice i Ruse je veštački, kako nažalost čini naša (ruska) vlada", kazao je Hodorkovski u subotu uveče na panelu posvećenom Rusiji i Ukrajini.
Hodorkovski je ubeđen da ako Ukrajina počne da se integriše u EU da će Rusija želeti da sledi njen primer.
"Kada je Rusija 1998. godine zapala u finansijsku krizu i zamalo bankrotirala, Zapad je mogao da joj pomogne pozajmicom od nekoliko milijardi dolara. Uveren sam da bi Rusija do sada već otplatila taj novac a mogli smo da imamo drugačiju vladu nego sada", kazao je Hodorkovski.
Disident koji nakon oslobađanja iz zatvora živi u Švajcarskoj kritikovao je Zapad što se oslanja na sankcije koje po njegovim rečima ne mogu da uzdrmaju Rusiju a ni vojno Zapad ne može da joj nanese ozbiljnu štetu, umesto da pomogne Ukrajini.
"Isti scenario (kao u Rusiji 1998. godine) sada se ponavlja u Ukrajini a Zapadu se isto tako čini da je njena rekonstrukcija suviša skupa. Ukrajina će koštati Evropu ali crna rupa na njenom mestu bila bi još skuplja", kazao je Hodorkovski.
"Ljudi u Rusiji čeznu da budu istinski nezavisni i da žive u pravnoj državi, ali ne znaju kako to da postignu", rekao je bivši šef kompanije Jukos i upozorio da je Zapad takođe napravio veliku grešku kada je odustao od dosledne primene moralnih vrednosti i zakona u poslovima sa preduzetnicima koji su se u Rusiji nelegalno obogatili.
"Upravo nedoslednost Zapada i napuštanje politike ljudskih prava razočaralo je mnoge Ruse nakon raspada Sovjetskog Saveza jer su tada shvatili da u realnom svetu vredi samo to da se ponašaju pragmatično", rekao je Hodorkovski.
Ovogodišnji, 18. Forum2000 održava se od 12. do 15. oktobra u Pragu na temu "nemirnih demokratija", od "nežnih" revolucija i pada komunizma u Evropi do današnjih nemira koje su donele demokratske izneverene čežnje "arapskog proleća".
Pozivu organizatora za to neformalno okupljanje naučnika, umetnika, aktivista za ljudska prava, državnika, crkvenih velikodostojnika, teologa koje je pokrenuo pokojni češki predsednik Vaclav Havel prihvatilo je ove godine preko 200 učesnika sa raznih strana sveta.
