"Trebaće vremena da se procene socio-ekonomske posledice poplava, ali već sada se procenjuje da je šteta koju su poplave izazvale veća od one koje su nastale u ratovima u kojima se raspala Jugoslavija. No, pitanje je: koga je za to briga? Očito nikoga – barem ne u vodećim medijima", piše Obreht.
Zapadni svet je, piše Obreht, poplave u BiH, Srbiji i istočnoj Hrvatskoj u potpunosti ignorisao sve dok im pažnju na njih nisu skrenuli međunarodno poznati SPORTisti poput Novaka Đokovića i Luke Modrića. Ali, vodena katastrofa koja je zahvatila bivšu Jugoslaviju ni nakon toga u zapadnim medijima nije propraćena na adekvatan način.
"Kao Amerikanka rođena u Jugoslaviji i trenutno stanovnica Njujorka, nemoguće mi je da se u ovoj situaciji ne podsetim uragana Sendi – detaljnog praćenja devastacije na istočnoj obali SAD, izlaska na teren 7.400 članova nacionalne garde, globalnih izlieva saučešća, humanitarnog koncerta 12-12-12 nakrcanog muzičkim zvezdama", piše Obreht, dodajući kako njene brojne kolege i prijatelji, koji aktivno prate vesti i stalno su prisutni na društvenim mrežama, pojma nisu imali šta se u Srbiji, BiH i Hrvatskoj događa. Tek nedeljama kasnije su je, kaže, pitali jesu li članovi njene porodice dobro i izvinjavali se zbog toga što o poplavama nisu znali baš ništa.
Zavičaj se ne zaboravljaTea je 1985. godine rođena u Beogradu. Otac joj je bio iz Bosne, a majka iz Slovenije. Devedesetih godina sa porodicom je od rata pobegla najpre u Kipar, a pre nego se nastanila u SAD živeli su i u Egiptu. S ovakvom biografijom, jasno je da je Obrehtova pomno pratila šta se događa u njenoj bivšoj domovini, u kojoj i dalje ima članove porodice. U zapadnim medijima je, međutim, teško dolazila do informacija o kataklizmi koja je zbog svojih razmera zaslužila da o njoj izveštavaju i najugledniji svetski mediji. |
"Tišina upućuje na tužnu realnost: nonšalancija prema poplavama samo je najnoviji primer kako zapad pere ruke od Balkana", piše Obreht, te napominje da napuštanje i omalovažavanje ove oblasti od zapada, koje je započelo 90-ih godina, traje još i danas.
"Bivša Jugoslavija nikad nije bila naročito u modi. Njene zemlje su tamo negde u zadnjem redu Evrope, skrivene između poželjnih prazničnih odredišta Italije i Grčke", piše Obreht. "Njujorkerova" autorka ističe da se slika Balkana u SAD donekle promenila pa su danas u svetu poznati SPORTisti iz Hrvatske, Srbije i BiH, Hvar i novosadski Exit postali sinonim za dobru zabavu, Dubrovnik i Beograd privlače sve više turista… Ali, prostor bivše Jugoslavije, kaže Obrehtova, zapadnjaci i dalje prepoznaju prvenstveno po ratnim stradanjima 90-ih.
Da ne beše AnđelineOvakav stav prema bivšoj Jugoslaviji postojao je još 90-ih, zbog čega nikakva humanitarna pomoć regionu nije stigla dok nije bilo prekasno. Ista stvar događa se i danas, piše Obrehtova. Za poplave na Balkanu prosečni američki konzument vesti saznaće tek ako negde primeti informaciju da je Anđelina Džoli donirala Bosni 50.000 dolara. A i dalje ga neće biti briga. |
Godinama se, kaže Obreht, u zapadnim medijima stvarala slika o Balkanu kao zemlji bez nade, kojoj se više ne može nikako pomoći. I to je dovelo do tihe pretpostavke da je bilo koja nevolja koja zadesi ovaj region neizbežna, čak i karmička, cinično primećuje Obrehtova: "Jer, ako ste zaboravili, narodi bivše Jugoslavije, zbog razlika u imenima koja se teško izgovaraju i plemenskih krvnih svađa, koje civilizovane nacije ne mogu da shvate, nisu uspeli da pokažu dovoljno samokontrole da se suzdrže od neobjašnjivog, šokantnog i brutalnog građanskog rata na evropskom tlu. Sami su sebi krivi."
"Zapadni svet i dalje drži Balkan na distanci, kao da su nacije ovog regiona gomila nečasne dece koja ne može da sedi za stolom s odraslima sve dok su i dalje kažnjeni", ističe Obrehtova. Napominje, međutim, da svrha njenog teksta nije da prosečnom čitaocu nabije krivicu i natera ga na pomaganje zemljama pogođenim poplavom. Upravo suprotno.
"Pitanje ovde nije je li zapad 90-ih izneverio zemlje bivše Jugoslavije. Jeste. Ali bivša Jugoslavija je izneverila i sebe samu. No, zapadni svet sada ne sme da izneveri Balkan. Svetlo osećaja ljudskosti prema Balkanu davno je ugašeno, a godine namernog ignorisanja takvim su ga i održavali. Nije li sada vreme da se to svetlo ponovo upali?".
Porodica puna Srba, Bosanaca i Slovenaca"Kada čuju da ste iz tih krajeva, ljudi vam kažu ‘bio sam tamo 1973. i bilo je predivno, grozno je to što se u ratu dogodilo’, dok vi klimate glavom i pripremate se za neizbežan nastavak rečenice: ‘Poboljšava li se situacija?’. Onda im objasnite da se često vraćate, da je Tviter popularan i na Balkanu, da je sada sasvim sigurno tamo putovati – osim možda, kao i u drugim delovima sveta zaraženim fudbalom, kada igraju veliki rivali ili za vreme kvalifikacionih utakmica za Svetsko prvenstvo. Ako ste, poput mene, mešanog porekla, objasnite im da je vaša porodica puna Bosanaca i Slovenaca i Srba pa potpuno izvrnete naopačke one nepotpune činjenice koje ljudi u svojim glavama koriste kako bi shvatili region: da su Srbi nacionalistički divljaci, Bosanci od boga zaboravljeni seljaci, a Hrvati zgodni, ali pomalo sirovi emigranti s kojima se vaša frizerka neobavezno zabavljala u svojim ranim dvadesetima." |
