Zastava Kosova, predstavljena na ceremoniji proglašenja nezavisnosti 17. februara 2008. godine, sadržala je sliku kosovske teritorije a iznad nje šest zvezdica. Iz sasvim očiglednih, a prećutkivanih razloga, te zvezdice su simbol šest teritorija na kojima sada žive Albanci – Kosovu, Albaniji, Crnoj Gori, Srbiji, Makedoniji i Grčkoj, objavio je kanadski Centar za istraživanje globalizacije "Global riserč".
U članku "Velika Albanija – pretnja novog konflikta u Evropi pod sponzorstvom SAD-NATO", ističe se da zapadna vojna alijansa indirektno podržava plan stvaranja Velike Albanije – koju bi osim Albanije, Kosova, juga Srbije, činili i srpska provincija Sandžak, deo Crne Gore – Plav, Gusinje, Malesija, Ulcinj, kao i dio Grčke i zapadna Makedonija.
|
Autor ovog istraživanja, kanadski analitičar Rik Rozof tvrdi da su oružane formacije u Albaniji i na Kosovu kičma za akcije osvajanja onih teritorija koje su zamišljene kao dio Velike Albanije, čemu se, kako je navedeno, SAD i NATO neće protiviti. Rozof implicira da bi te albanske snage mogle napasti Crnu Goru i pored činjenice da je Vlada premijera Mila Đukanovića zacrtala ulazak u NATO, koji garantuje suverenitet članica i nepromenjivost granica. |
– Poput trupa iz Albanije za koje je NATO obezbedio obuku u zonama borbe u Iraku i Avganistanu, nova kosovska armija će kao i sve druge zemlje koje su članice NATO biti uključena u ratove širom sveta. Novinski izveštaj iz maja dao je uvid u stvarne strateške planove i ciljeve nove kosovske armije. Po Ustavu Kosova, bezbednosne snage trebalo bi da broje 3.000 aktivnih pripadnika i 2.000 rezervista. Oni se organizuju po NATO standardima, uz mogućnost da se šalju u operacije koje alijansa sprovodi u inostranstvu – saopšteno je iz kanadskog Centra.
Dodaje se da je kosovski predsednik Fatmir Sejdiju u razgovoru sa novim generalnim sekretarom NATO Andre Fog Rasmusenom kazao kako očekuje da će Kosovske bezbednosne snage uskoro biti uključne u mirovne operacije širom planete.
– Šest godina pre Rasmusenove posete, Agim Čeku, (koji je, sudeći po seriji fotografija, u jako dobrim odnosima sa vrhom crnogorske vlasti) ponudio je da Kosovski zaštitni korpus učestvuje u okupaciji Iraka, a da za uzvrat NATO trupe ostanu na Kosovu. Alijansa je slala trupe iz država poput Azerbejdžana, Poljske, Finske, Estonije i Letonije u Avganistan da bi imali iskustvo prave borbene zone, a sve samo da bi te jedinice nakon povratka bile što spremnije za borbe u blizini svojih matičnih zemalja. Zvaničnici pomenutih država su javno priznali da je tako.
Stoga, nekoliko hiljada albanskih vojnika, sa Kosova i iz Albanije, nakon povratka iz misije u Avganistanu, biće podobni za buduće konflikte na Balkanu – navedeno je u studiji Centra za istraživanje globalizacije.
Rik Rozof naglašava da je Albanija od aprila punopravna članica NATO i kao takva, po ugovoru o Alijansi, može biti pozvana da reaguje ako vlasti na Kosovu isprovociraju sukob sa susedima, kao što su Srbija i Makedonija, jer Albanija insistira da oni i Kosovo "nisu strane zemlje".
– Ukoliko Albanija interveniše u ime "bratske nacije" u vojnom konfliktu sa nečlanicom NATO, onda će i NATO biti umešan – kaže se u tekstu.
Kanadski Centar podseća da su pojedine članice NATO naoružale, obučile i obezbedile logističku podršku OVK u ratu sa vojnicima SR Jugoslavije krajem 90-ih godina prošlog veka, marširali su rame uz rame sa OVK na Kosovo i institucionalizovali je kao Kosovski zaštitni korpus. Zatim su spasili ONA od poraza od ruku Makedonske armije 2001. godine, ponovo je stvorili kao nukleus buduće kosovske nacionalne armije, koja je nazvana "Kosovske bezbednosne snage". I na kraju, priznali su nezavisnost Kosova, kaže se u tekstu.
– Nema razloga verovati da će Vašington i Brisel sada napustiti svoje klijente i njihov projekat rušenja i kasapljenja četiri susedne države da bi stvorili etnički čistu, ogrezlu u kriminalu, proširenu albansko-kosovsku super državu – ocenio je Rik Rozof, kanadski analitičar.
|
Rik Rozof smatra da su "kapitulacija" Vlade Srbije 2000. godine i slično popuštanje Makedonije pritisku Zapada 2001. godine zadovoljili dugoročna očekivanja naoružanih albanskih ekstremista u obje zemlje za eventualno ujedinjenje, prelazeći nekoliko državnih granica uz pomoć SAD i NATO. |
Ruski politički analitičar Pjotr Iskenderov rekao je da je proglašenje nezavisnosti Kosova i priznanje ovog čina – što su uradile SAD i vodeće članice EU – ohrabrilo ideju stvaranja Velike Albanije.
"Global riserč" prenosi da je ostatak Srbije takođe pogođen tim aspiracijama – dolina Preševa na jugu zemlje, zatim Kosovo i Makedonija, kao i Grčka, ako se utvrdi da je tačan izvještaj iz 2001. godine. Naime, tada se Ali Ahmeti, osnivač i komandant terorističkih albanskih snaga u Makedoniji (ONA) hvalio i postojanjem "Oslobodilačke armije Kamerija", u severozapadnom grčkom regionu Epiru, opremljenom impresivnim arsenalom naoružanja.
Rusi iskazali veliku zabrinutost
U prilog činjenici da postoji saradnja Kosova i Albanije idu i nedavni izveštaji italijanskih medija da je Albanija ustupila luku na Jadranskom moru Šenđin, kako bi nova "nezavisna država" imala izlaz na more, ističe se u izvještaju Centra za istraživanje globalizacije.
– Lično je albanski premijer Salji Beriša kazao da je luka Šenđin sada kosovski izlaz na more. Beriša je nedavno dao izjavu da Albanija i Kosovo nisu strane države i kazao kako "ideja ujedinjenja treba da bude zvezda vodilja svih albanskih političara" – podseća se u tekstu.
Upozoreno je da je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nakon Berišine sporne izjave oštro reagovao. Tekst njegovog reagovanja glasi:
– Vrlo smo zabrinut zbog izjave albanskog premijera. Ubeđeni smo da je trebalo da bude adekvatnog odgovora, prvo iz EU, a kasnije i NATO. Taj odgovor još nijesmo videli. Nadamo se da se uprkos činjenici da nije bilo javne reakcije iz evropskih prestonica, vode razgovori sa albanskim vlastima. Moskva izražava zabrinutost zbog izjava iz zvanične Tirane da je "neizbežno ujedinjenje svih Albanaca" – saopštio je tada Sergej Lavrov.
