Životi književnih stvaralaca prepuni su nepoznatih ili manje poznatih pojedinosti, koje su uticale na nastanak književnih dela i njihov pogled na svet i društvo. Ovo su neki zanimljivi detalji iz života ovog Oldusa Hakslija, velikana engleske književnosti i autora čuvenog distopijskog romana „Vrli novi svet”.
Hakslijeva porodica imala je više poznatih naučnih i književnih stvaralaca među svojim precima. Tako je njegov deda Tomas Henri Haksli, čuveni biolog iz viktorijanskog perioda, stvorio reč „agnostik”,1869. godine.
Pisac je takođe bio produktivan u stvaranju novih reči: prvi je upotrebio termine „dadaista”, „futurologija”, „nimfomanski”… Oksfordski rečnik engleskog jezika navodi Hakslija kao tvorca tih reči, kao i reči „seksofon” ‒ u značenju imaginarnog muzičkog instrumenta koji budi seksualnu želju, a pominje se u „Vrlom novom svetu”.
Malo ljudi zna da je Haksli napisao svojevrsni nastavak „Vrlog novog sveta”, tačnije razmatranje – koliko se njegovih „predviđanja” obistinilo posle više od 25 godina od pojavljivanja romana.
Njegov sumorni zaključak bio je da se svet kreće u pravcu užasavajućeg društva iz „Vrlog novog sveta” brže nego što je očekivao.
Dva verovatno najčuvenija autora istog žanra bili su u jednom momentu učenik i profesor. Veoma je zanimljiv podatak da je Haksli bio profesor Džordžu Orvelu. On je Orvelu na čuvenom „Itonu” predavao francuski jezik.
Haksli je bio poznat kao zagovornik psihoaktivnih supstanci, a posebno ga je zainteresovalo istraživanje doktora Hamfrija Ozmonda, koji je želeo da novootkriveni LSD upotrebi u lečenju pojedinih mentalnih poremećaja.
Pod njegovim nadzorom, Haksli je dobrovoljno eksperimentisao sa psihodeličnim drogama, smatrajući da one proširuju svest i omogućavaju dodir sa alternativnom stvarnošću.
Njegov književni rad i stavovi po tom pitanju značajno su uticali na hipi kulturu 60-ih godina 20. veka, kao i na Timotija Lirija, a grupa „The Doors” odabrala je svoje ime prema naslovu Hakslijeve knjige „Vrata percepcije” (1954), u kojoj pisac govori o iskustvima prilikom korišćenja halucinogene droge meskalina.
Naslov knjige Haksli je „pozajmio” od drugog čuvenog pisca koji je eksperimentisao sa psihoaktivnim supstancama, Vilijama Blejka.
Oldus Haksli umro je 22. novembra 1963. godine. S obzirom na to da je istog dana u Dalasu izvršen atentat na američkog predsednika Džona Kenedija, piščeva smrt nije privukla mnogo medijske pažnje.
Nesuđena Alisa
Takođe, zaniljivo je da je Volt Dizni odbio Hakslijev scenario za ekranizaciju „Alise u zemlji čuda”, navodeći da je razumeo tek svaku treću reč. Scenario je predviđao mešanje igranih delova i animacije, a zasnivao se na prijateljstvu između pisca Luisa Kerola i junakinje Alise Lidel.
