Brucoši u Srbiji najradije studiraju ekonomiju, prava i medicinu, dok su “mali maturanti” najveće interesovanje u 2021. pokazali za gimnazije, ekonomske i medicinske škole, pokazuju podaci sajta za mlade Startuj.com.
Oni navode i podatke Ministarstva prosvete, prema kojima se uglavnom popunjenim kapacitetima mogu pohvaliti i srednje tehničke, mašinske i elektrotehničke škole. Kada je reč o tim profilima, višestruko je veća želja mladih da rade, ali kako pokazuje istraživanje ovog Infostudovog sajta, hronično fale majstori vodoinstalateri, automehaničari, kozmetičari, frizeri, kuvari i konobari. Razlog nestašice zanatlija je što tinejdžeri posle završene osnovne škole ne pokazuju interesovanje za te poslove.
Plata kao mamac
U Srbiji se u školskoj 2021/2022. na fakultete upisalo 25.208 brucoša, od čega svaki deseti na Ekonomski fakultet, na Pravni devet odsto od ukupnog upisa, a više od 1.000 beleže medicina, farmacija i stomatologija, ali i matematička, elektrotehnička, tehnička, mašinska, filološka i filozofska oblast u okviru koje je najpopularnija psihologija.
Studenti su u poslednjih godinu dana, kako za “Vesti” navodi Miloš Turinski, PR menadžer sajta za zapošljavanje Poslovi Infostud konkurisali za posao više od 80.000 puta, a broj ponuđenih oglasa je bio desetostruko manji.
– Mladi su najčešće konkurisali za pozicije prodavca, administrativca, komercijaliste, telefonskog operatera i poslovnog sekretara – kaže on.
Turinski i kao pozitivnu stvar ističe proaktivnost mladih koji ulaze u poslovni svet i pre završetka formalnog obrazovanja, a kroz različite poslove koji nisu iz njihove primarne struke.
– Podaci sa tržišta rada kažu da su kompanije raspoložene da daju šansu za sticanje praktičnog iskustva na poziciji advokatskog pripravnika, u oblasti marketinga, ekonomije, prodaje i HR-a, dok nema ponuda za mlade u oblasti medicine – otkriva naš sagovornik.
U Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji dobri međuljudski odnosi su i dalje najbitniji faktor za odabir budućeg poslodavca, dok je visina zarade primarna u Severnoj Makedoniji i BiH, pokazalo je veliko istraživanje Infostuda sa partnerskim sajtovima za zapošljavanje država nastalih iz bivše SFRJ.
Jagma za programerima
Anketirani iz Srbije su kao važne faktore istakli i mogućnost učenja i napredovanja, radno vreme, ali i sigurnost posla.
– Razlikuju se prioriteti prema radnom statusu. Zaradu značajno više ističu zaposleni, napredovanje oni koji se školuju, sigurnost posla, trenutno nezaposleni, ali su dobri međuljudski odnosi su svima jednako važni. Pokazalo se da stranačka pripadnost ima nešto višu važnost u Srbiji, dok se preporuke uticajnih ljudi iz struke više vrednuju u regionu nego kod nas – naveo je Turinski.
Informacione tehnologije su zanimanje “na ceni”, a istraživanje sajta za zapošljavanje Hello World koje je obuhvatilo 2.238 IT stručnjaka pokazuje da mladi čine skoro 40 odsto tog sektora. Najviše itijevaca je, kako kaže za “Vesti” Marko Vučetić, saradnik za odnose sa javnošću, starosne dobi između 27 i 35 godina.
– Programeri imaju i do tri puta više plate od proseka u drugim sektorima i brojne benefite poput fleksibilnog radnog vremena, rada od kuće, privatnog zdravstvenog osiguranja… To su neki od razloga zašto je IT među najtraženijima u Srbiji i skoro bez nezaposlenih – rekao je on.
Skoro 50 odsto, prema rečima našeg sagovornika, ima više od pet godina iskustva, a pokazuje se da čak polovina živi u Beogradu, 17 odsto u Novom Sadu, a preostali širom Srbije. Za strane firme radi 55 odsto, za domaće ostali, a u odluci za promenu posla najvažnija im je visina plate.
– Između 500 i 1.000 evra zarađuje 27 odsto, 22 odsto od 1.001 i 1.500 evra, 14 odsto između 1.501 i 2.000 evra, 10 odsto od 2.001 i 2.500 evra, dok dva odsto zarađuje od 3.501 do 4.000 evra – rekao je Vučetić.
Znanje je imanje
U Srbiji, najviše ispitanika vidi dva aspekta kao najvažnija za dobijanje posla: znanje i veštine navodi 29 odsto, a 24 odsto motivaciju i volju za zaposlenjem. Radno iskustvo kao najvažnije smatra 17 odsto, a za njih 10 odsto su primarni dobri kontakti i poznananstva.
– Znanja i veštine su u većoj meri važni zaposlenima, dok oni koji se školuju uz znanja stavljaju motivaciju, volju za zaposlenjem, i formalno obrazovanje – kaže Miloš Turinski.
Želje i očekivanja
Anketirani u Srbiji očekuju u proseku platu od 760 evra. Njih 17 odsto je navelo mesečna primanja od 500, trećina od 500 do 799, dok 23 odsto očekuje više od 1.000 evra. Među njima tri odsto navodi sumu iznad 2.000 evra. Muški ispitanici u proseku očekuju 890 evra, a žene oko 700 evra. Najviša su očekivanja Slovenaca, sa više od 1.500 evra u proseku, pa u Hrvatskoj sa više od 1.000 evra mesečno, a najniža u Severnoj Makedoniji, 524 evra, dok su očekivane zarade u BiH slične srpskim.
