Nacionalni kabinet saveznih i državnih lidera doneo je u četvrtak odluku o ograničenju cene uglja i gasa na godinu dana, kako bi se ublažio pritisak na domaćinstva i privredu.
Prvi deo plana premijera Entonija Albanezea i državnih lidera predviđa da se ograniči veleprodajna cena gasa i uglja.
Za gas, proizvođači neće moći da naplaćuju više od 12 dolara po gigadžulu (1000 miliona džula), što je ogroman pad u odnosu na dosadašnju prosečnu cenu od 41 dolara po gigadžulu.
Cena uglja biće ograničena na 125 dolara po toni za neugovoreni termalni ugalj koji se prodaje iz Novog Južnog Velsa i Kvinslenda.
Još jedan element paketa je finansijska pomoć Savezne države od 1,5 milijardi dolara (u skladu sa državama) za ugrožene klijente.
Novac, koji će raspodeljivati države, biće u vidu umanjenih računa, a ne u gotovini, da se ne bi podstakla inflacija.
Osim toga, premijer Albaneze je rekao da će Savezna i državne vlade pokušati da se pozabave cenama električne energije u dugoročnom periodu kroz sporazum koji je sklopljen u četvrtak o proizvodnji energije iz obnovljivih izvora.
Premijer je napomenuo da Savezna vlada ima za cilj i da ubrza visokonaponske dalekovode potrebne za povezivanje novih kapaciteta zelene energije kroz novi plan “Rewiring the Nation“ vredan 20 milijardi dolara.
Međutim, skup mera o kojima su se dogovorili nacionalni lideri će ukloniti samo neke posledice već očekivanih povećanja cena za većinu potrošača u narednim mesecima i godinama.
Uobičajeni računi za struju u domaćinstvima već su porasli između 20 i 30 odsto 2022. godine i bilo je predviđeno da odu “gore“ za još 56 odsto u naredne dve godine.
Ograničavanjem veleprodajne cene gasa i crnog uglja, vlade pokušavaju da smanje pritisak koji se povećava unutar lanca snabdevanja, barem kratkoročno.
Pri tome, treba imati u vidu da ugovoreni ugalj i gas, koji obično čine daleko veće količine od neugovorenih zaliha, neće biti pogođen ovom odlukom.
Zato će puni efekti promena osetiti tek sredinom 2023, s tim da postoji nada da bi nešto od intervencije vlada moglo da se oseti već od februara.
Naime, tada će se od prodavaca energije zahteva da navedu svoje najnovije referentne cene, poznate kao standardne, tržišne ponude potrošačima.
Mnoge, ako ne i većina drugih cena koriste referentnu cenu kao osnovu, pa se očekuje da će ove niže cene energenata dati snažan signal drugima za formiranje nižih cena.
Pored toga, ciljana pomoć od 1,5 milijardi dolara će značiti pomoć penzionerima, nezaposlenima i siromašnijim porodicama. Istina detalji o tome kako će države raspodeliti savezni novac tek treba da budu razrađeni.
U suprotnom, bez ovog dogovora, kako je istakao Albaneze, bili bi svedoci ogromnog rasta cena u 2023. i 2024.
Umesto toga, izveštaji pokazuju da će računi prosečnog domaćinstva biti uvećani ali za 230 dolara godišnje manje nego što bi inače imali.
Australijsko udruženje za proizvodnju i istraživanje nafte (APPEA), lobi koji predstavlja proizvođače nafte i gasa, je osudilo ovu odluku. Upozorili su da je intervencija radikalna, i da će srušiti poverenje u Australiju kao investicionu destinaciju za industriju.
Industrija se protivi ograničenju
Izvršna direktorka APPEA, Samanta Mekolek, smatra da je paket mera kontraproduktivan jer će ugušiti novu ponudu i povećati cene za korisnike.
– Ograničenje cene gasa će dovesti do povećanja cena za domaćinstva i preduzeća, jer će ubiti poverenje investitora i smanjiće buduće snabdevanje. Manje gasa će na kraju značiti više cene, istovremeno ugrožavajući energetsku bezbednost Australije, naše ciljeve smanjenja emisija i ogromnu ekonomsku korist koju industrija pruža Australijancima – istakla je Mekolek.