Ukus ariljskih malina, sorti “vilamet” i “miker”, prepoznatljiv je evropskom kupcu a jedna od možda i presudnih odlika kvaliteta leži i u činjenici da se još jedino ovde u ovom delu sveta ova voćka ručno bere. Sve velike zemlje proizvođači, od Rusije (143.000 tona godišnje), Poljske (121.000 tona), do SAD (91.000 tona), svoje proizvode beru mašinski. Prošle 2019. godine izvoz zamrznutih malina iz Srbije bio je vredan 220 miliona dolara. To je više od trećine od ukupno izvezenog voća u vrednosti od 620 miliona dolara. Najveći izvoz malina je u EU gde je je plasirano 190,1 miliona, a u Rusiju 5,3 miliona.
Od toga, u Nemačku je plasirano malina u vrednosti od 67 miliona dolara, u Francusku 41,5 miliona, Belgiju 16, Veliku Britaniju 15, Holandiju 11, a u ostale zemlje znatno manje. Lane je naša zemlja izvezla i 14.252 tona višnje.
Izvoz je za malinare na prvom mestu, ali sa druge strane domaće tržište nije dovoljno iskorišćeno. Stanovnik Srbije godišnje pojede samo 900 grama maline, a Nemci i Francuzi koji malinu uvoze pojedu u proseku oko 10 kilograma godišnje. Srbija je uspela da proda najveću količinu višanja zahvaljujući izvozu u Rusiju, koji je od 2012. do danas povećan 6,2 puta. Višnje se izvoze još u BiH, Austriju, Mađarsku, Italiju i Rumuniju i još u pet zemalja za manje od 100 hiljada evra po zemlji. Prema podacima RZS-a u 2019. je proizvedeno 97.000 tona višanja.
Višnje sa juga
Najveći deo pod višnjama, u vreme poljoprivrednog popisa, nalazio se u Južnoj i Istočnoj Srbiji (70 odsto), zatim u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (13,8 procenata), Vojvodini (11 odsto), a najmanje u Beogradu (5,3 procenta).
