Srpska klaničarska industrija se nalazi pred velikim izazovom, jer je poznato da je zbog pandemije koronavirusa znatno smanjena potražnja za mesom.
– Mora brzo da se reaguje, jer je stočarstvo lokomotiva poljoprivredne proizvodnje – kaže Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo PKS.
Pandemija korone je znatno izmenila neke tržišne tokove, ali Srbija može tražiti svoju šansu jer proizvodi kvalitetno meso, jer u prehrani stoke koristi kukuruz i soju bez GMO.
Prilika za izvoz se može tražiti u novim tržištima poput Kine i Vijetnama, ali i mnogo bližih kao što je Turska. Srbija u tu zemlju izvozi juneće polutke i to je dobra vest.
– Istanbul nije daleko, 14 sati vožnje kamionom i meso je već na turskom tržištu. Takođe, primera radi, Nemačka zbog korona virusa uvozi četiri puta manje jagnjetine sa Novog Zelanda nego inače. Tu možemo takođe da gradimo našu šansu – kaže Budimović.
Aleksandar Bogunović, predsednik Odbora za biljnu proizvodnju PKS, ukazuje da su neke poljoprivredne grane doživele pad proizvodnje u vreme pandemije poput industrije piva, dok je prodaja ulja, šećera, brašna išla vrlo dobro.
Što se tiče izvoza, očekuje se dobar rezultat, ali tu su i borovnice i višnje.
– Ipak, naš izvozni adut svakako je kukuruz koga se izveze u vrednosti od 500 miliona evra, potom pšenica. U prednosti smo jer naši kukuruz i pšenica nisu GMO i to je svakako velika stvar – priča Bogunović.
Rakija je takođe srpski izvozni proizvod, a čak 74 odsto ide na tržište Nemačke, Sjedinjenih Američkih Država i Hrvatske. Nešto manje se proda i Rusiji.
– Naša rakija se pravi od najkvalitetnijeg voća i stoga je nešto jača sa cenom, ali kvalitet uvek ima svoju cenu – kazuje Bogunović.
Japan kao izazov
Indija je zanimljivo tržište zbog svoje veličine. Sada je otišao prvi kontingent jabuka. Mi svuda izvozimo voće, a naše zamrznute maline našle su svoj put do Japana – priča Bogunović.
