Aleksandar Petrović (23) je rođen i odrastao u Austriji, ali kada je reč o identitetu nikada nije imao dilemu, uvek se smatrao Srbinom. Za sebe kaže da je “srpski Bečlija” jer mu je austrijska prestonica rodni grad. Oduvek je želeći da bolje upozna i prestonicu zemlje svojih predaka, a onda mu se ukazala i idealna prilika za to. Deo civilnog vojnog roka u okviru austrijske Službe mira provešće u Beogradu, radeći u nevladinoj organizaciji Haver Srbija, koja se bavi promocijom kulture i tradicije jevrejskog naroda, ali i borbom protiv antisemitizma, predrasuda i diskriminacije.
U Beograd je Aleksandar stigao krajem januara, a glavni grad Srbije ga je odmah osvojio.
Balkanski Njujork
– Umesto polugodišnjeg obaveznog vojnog roka u Austriji, odabrao sam Službu mira u okviru koje sam proveo tri meseca u Bosni i Hercegovini, nekoliko meseci biću u Beogradu, a poslednji deo civilnog vojnog roka služiću u Međunarodnom muzeju mira u Dejtonu. Iako sam planirao da u Ameriku putujem u aprilu, razmišljam da odlazak malo odložim jer mi se Beograd veoma dopao. Mogu da kažem da sam se zaljubio u ovaj grad, koji pruža bezbroj mogućnosti – priča za “Vesti” Aleksandar i dodaje da je Beograd balkanski Njujork.
Svaki slobodan trenutak koristi da bolje upozna srpsku prestonicu, pa je već obišao Kalemegdan, Knez Mihailovu, Hram Svetog Save, Slaviju, a rado odlazi i u muzeje, na koncerte i predavanja. Kako kaže, u Beogradu se uvek nešto dešava i svako može da pronađe nešto za sebe. Upoznao je i puno vršnjaka iz Evrope mahom srpskog porekla koji kao i on preko različitih programa trenutno borave ovde.
– Kad sam stigao, dočekao me je Boris, moj drug iz Beča, koji je ovde od septembra i volontira u Jevrejskom muzeju u okviru Službe sećanja. Stanujemo zajedno na Zvezdari, a svakoga dana upoznajem nove ljude – oduševljen je Petrović vremenom provedenim u Beogradu.
Žrtva predrasuda
Posao u organizaciji Haver Srbija mladom Bečliji veoma je zanimljiv.
– Njihov fokus je upoznavanje društva s kulturom, istorijom i tradicijom jevrejskog naroda, pa svakog meseca organizuju kurseve. Kroz rad se zalažu za borbu protiv predrasuda, diskriminacije, antisemitizma, ksenofobije, ali i promovišu toleranciju, dijalog i poštovanje ljudskih prava. Pošto dobro govorim engleski i nemački, pomažem im oko prevoda, a radim i na izradi marketinških materijala. Haver organizuje radionice u školama širom Srbije, pa sam sa njima obišao još neke gradove, bili smo u Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu… Uživam u tim radionicama, jer volim rad sa decom, ranije sam čak razmišljao i da upišem učiteljsku školu – kaže naš sagovornik i dodaje da je imao priliku i da prisustvuje predavanju o modernom antisemitizmu koje je održao Robert Dž. Vilijams iz Memorijalnog muzeja Holokausta u Vašingtonu.
Veoma mu je drago što ima priliku da radi u organizaciji koja se bori protiv predrasuda i diskriminacije jer im je kako kaže i sam bio izložen dok je odrastao.
– Imam alopeciju, nemam kosu i zbog toga sam često bio meta vršnjaka. Čuo sam mnogo ružnih komentara na račun svog izgleda zbog čega sam bio veoma stidljiv. Uspeo sam to da prevaziđem, zavoleo sam i prihvatio sebe i mislim da bi to svako trebalo da učini. Jer samo ljudi koji vole sebe, voleće i druge – priča on.
Društvo zemljaka
Aleksandar se nada da će sa Haverom posetiti i neku od škola u Paraćinu jer je to grad u kom je rođena njegova mama, dok mu je tata iz Petrovca na Mlavi. U Beč su stigli zbog posla, sada već daleke 1991. godine. Tako je Aleksandar rođen i odrastao u glavnom gradu Austrije, a iako je često dolazio u Srbiju, do sada nije imao priliku da ovde duže boravi.
– Dolazili smo jednom godišnje, obično na nedelju, eventualno dve, koje bi proletele. Nije bilo vremena da obiđem i bolje upoznam zemlju. Zato ću ovu priliku maksimalno da iskoristim – odlučan je Aleksandar, koji ima tri sestre.
Kako kaže, u Srbiji se oseća sjajno, što ga ne iznenađuje jer mu je i u Beču najviše prijalo društvo zemljaka.
– Iako imam internacionalno društvo, ipak mi je uvek najviše prijalo da se družim sa našim ljudima. Kad kažem naši mislim na ljude poreklom iz bivše Jugoslavije. Mi smo tamo svi naši jer smo ipak jedni drugima najbliži po mentalitetu – priča Petrović i dodaje da se u njegovoj kući u Beču jede srpska hrana i sluša domaća muzika.
Čarapan poliglota
– Sa mamom i tatom sam uvek govorio srpski, čarapanski netačno. Mi ponosno koristimo samo dva padeža, drugi nam ne trebaju – kroz smeh kaže Aleksandar koji govori i nemački, engleski i francuski.
Kaže, namerava da bude poliglota pa je kupio i knjige za učenje ruskog, rumunskog i portugalskog. Voli da putuje i upoznaje kulturu, istoriju i tradiciju drugih naroda i već je obišao Italiju, Grčku, Nemačku, Norvešku, Španiju…
Planira da bolje upozna i Ameriku, ali ga privlače i Afrika i Azija. Na vrhu njegove liste želja kad su putovanja u pitanju je Japan. Nada se da će ga posetiti kada Službu mira privede kraju.
Muzika draža od ekonomije
Iako je završio ekonomsku školu kao đak generacije, Aleksandra statistika i brojke ne privlače mnogo. Oduvek je bio kreativan i voleo umetnost. Otpevao je i snimio tri pesme za koje je sam napisao tekst i komponovao muziku. Snimio je i spotove za dve od tih pesama. Voleo bi da se ozbiljnije time bavi, pa je po dolasku u Beograd upisao časove pevanja u školi Pegart i prijavio se na muzičko takmičenje IDJ Show 2022.
– Od oko 1.500 prijavljenih kandidata, ušao sam u uži krug onih koji su imali priliku da nastupaju pred žirijem i pokažu svoj talenat. Bio sam veoma srećan i uzbuđen zbog toga. U žiriju su bili Darko Dimitrov, Nemanja Antonić, Relja Popović i Teodora Džehverović. Iako nisam izabran među 12 najboljih koji će dobiti mogućnost da snime album, bilo je to dragoceno iskustvo za mene. Od muzike i pevačkog sna svakako neću odustati – kaže Petrović.
Srbenda uz Cakanu
Dok je odrastao, Aleksandar je igrao folklor u srpskim kulturno-umetnički društvima, učio da svira frulu, a kaže da je izvorna muzika, ona koju najviše voli, iako rado sluša i modernu i komercijalnu.
– Pesme o Kosovu najviše volim! Uživam da slušam etno-muziku koju izvode Danica Krstić iz Kragujevca, Sanja Vučić i Dragica Radosavljević Cakana. Oduševljen sam Cakaninim izvođenjem pesme “Srpkinja je mene majka rodila”. Kad čujem tu pesmu osećam se kao prava Srbenda!
