Tito je bio veliki gurman, a četvrt veka o njegovoj trpezi brinuo je kulinarski mag Milovan Mića Stojanović, tvorac mnogih poznatih jela, među njima i čuvene Karađorđeve šnicle. Bio je Titov glavni kuvar sve do njegove smrti 1980. Imao je svega 21 godinu kada je ušao u Titovu kuhinju, a vatreno krštenje je doživeo baš te 1956. (svečani ručak na kongresu Antifašističkog veća žena u Starom dvoru).
– Tito nije jeo boraniju, a ispričao mi je da umalo nije poginuo u Italiji zbog tog jela. U leto 1944. posle Desanta na Drvar, otišao je u Bari da se sastane sa Vinstonom Čerčilom. Dočekao ga brigadir Fricloj Meklin i otišli su na ručak u tavernu. Tito je seo prekoputa Meklina, njegov vojnik iza njega “leđa u leđa”, drugi pored, a pas ispod stola, dok su kraj Fricloja bili njegovi iz vojne misije. Vlasnik taverne, ujedno kuvar i konobar, nudio je svega par jela, pa je gostima zapala kuvana boranija začinjena belim lukom. Onižem Italijanu nije bilo lako da stavi posluženje na sto za kojim su krupni ljudi s oružjem u krilu i pas pod stolom. Pri spuštanju jela, kutlača je odskočila i “sudarila” se sa činijom, a borac iza Tita u tom zvuku je prepoznao “repetiranje automatske puške”. Pomislivši da Englezi hoće da ubiju Tita, repetirao je oružje ka Englezima, a oni poskakali i uperili oružje u partizane. Vučjak je zarežao na Engleze, a Italijan je počeo da drhti i plače. Tito i Meklin su brzo smirili situaciju, ali ne i nesrećnog gostioničara jer, kako je rekao, jedva je izbegao mobilizaciju i odlazak na afrički front, a umalo da pogine u svom restoranu i to zbog boranije – seća se Stojanović.
Mićin sledeći susret sa Titom, posle kongresa AFŽ, bio je u Saveznom izvršnom veću, povodom posete etiopijskog cara Hajla Selasija.
– Šef kuhinje dao mi je zadatak da napravim drugo glavno jelo. Spremio sam ribu i na njoj nožem ucrtao i ispekao jugoslovenski i etiopijski grb. Bio je to trenutak inspiracije. Šef kuhinje je samo okrenuo glavu i potražio špricer. Izgleda, nije verovao u ono šta vidi i uplašio se.
Tito je treći put Mići “došao na noge” da vidi ko to smišlja kuvarske čarolije.
– Tražio je da vidi kuvara koji pravi i peče grbove. Šef sale, upravnik i dva čoveka u crnim odelima sišli su u kuhinju i rekli da me traže drug Tito i drug Marko, odnosno Aleksandar Ranković, potpredsednik države. Zbunih se jer sam pomislio da je nešto pogrešno urađeno, ali se setih da nema šta… Znao sam i da ako nisu bili zadovoljni ručkom sa carom Etiopije, odavno ne bih bio u Golfu, već u radničkoj menzi lokalnog zatvora.
Tremu mu razbiše ljudi u crnim odelima koji su mu pregledali čak i kapu i nokte, zategli uniformu i očešljali ga, pa sproveli do Tita koji ga je zapitao šta im preporučuje.
– Predložio sam pihtije, glavu u škembetu i doboš tortu. Bili su zadovoljni. Tito je retko kad “manisao” hranu, ali znao je da odabere i pohvali pravu stvar. Ranković je bio još bolji kao gost – priseća se Stojanović.
Kasnije je Tito često Mići tražio da mu predloži jelo. Stojanović kaže da su ga “udbaši i kosovci istrenirali da sluša i ništa ne zapitkuje” i to je, prema njegovim rečima, trajalo 25 godina.
– Nisam ga više od pet puta pitao nešto što nema veze s hranom – priča dvostruki svetski prvak u kuvanju, uz napomenu da je retko koji kuvar ostao duže od nekoliko godina, a najviše deset.
Špagete na leđima
– Na Beogradskom sajmu se desilo da je konobar prosuo špagete milaneze po Titovoj maršalskoj bluzi, otpozadi. Bio je visok i kada je hteo da posluži zakačio je glavom o luster, a jelo se razli po Titu. Nastade panika, pritrča obezbeđenje, ali je Jovanka bila brža i zaštitila konobara. Doneše drugu uniformu, a Tito upita konobara: “Da li je ostalo nešto i za mene? Dosta sam dobijao po leđima.”
Za Čerčila “Vis”
– Za Tita je susret s Čerčilom imao poseban značaj jer je London 1954. bio prva Titova zvanična poseta nekoj državi posle razlaza sa socijalističkim blokom 1948. U čast Čerčila za ručak sam spremio naša jela, među kojima zakusku “Vis”, po ostrvu gde je uspostavljena prava saradnja Engleza i partizana, ali ubacio i stek “Velington” da mu podiđem. Od pića, belo i crno viško vino i šampanjac kordon ruž – seća se Mića.
