"People mutht be amuthed", škripavo se razleže iza vas. I kada se okrenete, pred vama traljavi pijanica sav u ritama. Oči su mu u potpunoj disharmoniji: jednim gleda u vas a drugim tamo negde, ili bolje rečeno – nigde. Nastavlja šuškavo, mrseći jezikom: Ta ne možemo uvek samo da radimo ili učimo, daj da se malo i zabavljamo. Da, da! Još jednom vas razroko pogleda i nestane.
Ostajete zbunjeni. Kroz glavu vam prolazi sledeće: da, to mora da je neki Dikensov junak, priča Dikensovim jezikom, samo ga treba još smestiti i uglaviti u pravu priču.
I nakon prebiranja svih Dikensovih knjiga koje vam stoje negde nalagerovane u glavi, odjednom vam bljesne: naravno, u pitanju je Mr. Sleary, upravnik cirkusa prepoznatljiv po svom šuškavom glasu. (Teška vremena – Hard times, 1853).
I onda se vratite rečenici koju je izgovorio i dešifrujete je sa People must be amused (ljudima treba zabava) i u tome jasno vidite moto ovog zabavnog parka koji je u celosti posvećen piscu koga smatraju drugim britanskim piscem – Čarlsu Dikensu.
"Dickens World" nije tipičan zabavni park, tamo ne očekujte vrtoglave ringišpile ni šećernu vunu, niti bilo šta nalik Diznilendu. Dizajniran je tako da se u njemu ne provede čitav dan, već nekoliko sati.
Pri ulasku sve postaje jasno: primetno je da je Dikensov svet karakteristično odeven i da je sve učinjeno da se reanimira jedno čitavo stoleće.
Posetiocima se pre svega postavlja pitanje da li su raspoloženi da okuse viktorijanski život i da na sebe natakare kecelju ili neki drugu ritu, nakon čega sledi fotografisanje starinskim foto-aparatom: Cheeeese! i započinje povratak u prošlost.
Dikens (1812-1870) – daleko poznat po prljavim propalicama, zavodljivim devojkama, jedinstvenim zamršenim testamentima, istinskoj sirotinji i čestom hepi endu. Njegova popularnost ne jenjava ni dan-danas, a za to su se dosta pobrinule tv-ekranizacije njegovih romana.
Čak i kasirka iz Tesco supermarketa i prodavac uličnih novina u stanju su da reprodukuju čuvene replike poput Bah! Humbug! (poznata Skrudžova rečenica iz Božićne priče) ili "Please sir, can I have some more?" (Molim vas gospodine, želeo bih još malo – Oliver Tvist), ili "It was the best of times, it was the worst of times" (Bila su to najbolja i najgora vremena – uvodna rečenica "Priče o dva grada").
Dikensov svet je smešten u neku vrstu gigantskog aluminijumskog kontejnera koji je specijalno izgrađen u datu svrhu, i koji je ugnježden između gigantskog bioskopa sa devet bioskopskih platna i redova outleta firmirane garderobe. Hotel "The Ship&Trades" smešten je na uglu.
Jezgro Dikensovog sveta je trg i pijaca na njemu, na kojem je i sijaset kuća karakterističnih za Dikensa, kao što je fabrika "Warren’s Blacking Manufactury" u kojoj je Dikens kao dvanaestogodišnjak morao da radi, u vreme kada je njegov otac zbog dugovao sedeo u zatvoru.
I tada se rađa njegova averzija ka nemaštini i socijalnoj nepravdi, gorko iskustvo kojom je svako Dikensovo delo prožeto, a naročito Dejvid Koperfild iz 1849.
Postoji i "Kuća duhova" u kojoj pohlepni, sebični zajmodavac Skrudž sreće duhove (Božićna priča – A Christmas carol, 1843), kao i Fagin’s Den: zastareli ćumez iz Olivera Tvista u kojoj je matori trgovac Fagin učio dečake-skitnice umetnosti krađe.
Posetite i "Peggotty’s Boathouse" u kojoj se prikazuju 4D-filmske projekcije o životu Čarlsa Dikensa. Gledaoci dobijaju specijalne naočare koje napred imaju zeleno, a levo i desno crveno staklo, prilagođene gledanju trodimenzijalnih slika. Efekat je fenomenalan: učiniće vam se da vam tip sa platna direktno pljuje po licu dok priča, i da voz neverovatnom brzinom uleće u salu.
Na trgu je dvadesetak glumaca, svi su obučeni i maskirani u junake iz Dikensonovih remek-dela: Ned – lovac na pacove ili pijanica William Sykes. Svi improvizuju skečeve i reanimiraju zaboravljene replike.
Oholi učitelj Olivera Tvista pozvaće vas u svoju učionicu gde će testirati vaše znanje o Dikensu. Na zidu iza njegove katedre vise strogi natpisi poput: Poštuj one koji su iznad tebe i Tu su da bismo te videli, ali ne i čuli.
Nakon lutanja kroz aleje, duž pabova pa preko nestabilnog mosta stiže se do polazne tačke zanimljive plovidbe: Great Expectations Boat Ride.
I tek nakon što se besprekorno odeven kontrolor sa ogrtačem uveri da niste trudni, da ne bolujete od epilepsije ili srčanih oboljenja, i da ste viši od jednog metra, tek tada će vam udeliti plastični jednokratni pončo i reći vam da se ukrcate.
I onda sledi jedna prilično verodostojna i ubedljiva plovidba duž rečice i kanale Londona iz 19. veka. Voda je čokolada braon boje, a u njoj plivaju izgladneli lažni pacovi.
Sledi prolazak pored ozloglašenog zatvora Newgate, nižu se istrulele ruševine kuća, pa pored groblja u kojem se mrtvi prevrću u grobu od bola. Najednom ugledate i šugavog klinca kako piški uz zid, dok se u vazduhu osećaju bacili kolere.
U međuvremenu se oko vas razležu fragmenti iz Velikog očekivanja, romana o ambicioznom mladom Pipu koji pomogavši zatvoreniku Megviču menja svoj život, pritom ne želeći to da prizna.
I najedanput, čamčić naglo zaokreće, a talas zaražene Temze rasprsne se po vašem ponču. Iza vas ženska vriska: potpuno mokra mlada žena s priličnim gađenjem gleda svoj natopljeni džemper, dok njen muž uz psovke pokušava da kameru dovede u red.
Ulaznica za "Dickens World" košta 18,75 evra, a za decu 11,25 evra (ispod 5 godina gratis). Zimi je otvoren svakoga dana od 10.00 do 17.30, u špicu sezone otvoren do 19 sati.
