Zahvaljujući državnoj politici i slaboj finansijskoj podršci porodicama sa decom preživljavanje je ravno podvigu i natalitet stalno pada. Pored neprospavanih noći zbog grčeva i zubića, san ne dolazi na oči i zbog pitanja kako ujutro kupiti hleb i mleko.
Od kako je u oktobru 2018. godine na snagu stupio novi Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, kako prenosi portal bebac.com, više od 13.000 majki je oštećeno. I to zbog odredbe da se za obračunavanje materinske naknade tokom trudničkog i porodiljskog odsustva gleda prihod majke u poslednjih 18 meseci, a ne 12 kako je bilo po starom zakonu. Naime, nezaposlenost je visoka, mnoge majke rade povremeno, a u proseku im ulaze i meseci u kojima nisu zaradile ni dinara.
Na ovakve navode reagovalo je Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja saopštenjem da je tekst s portala Bebac.com pun “proizvoljnih i paušalnih ocena o broju oštećenih porodilja”.
– Porodilje koje su ostvarile pravo po novim propisima ne mogu se smatrati oštećenim, jer prethodno nisu ostvarile neko pravo da bi im ono bilo umanjeno. Najviše bi se mogle smatrati oštećenim više od 20.000 nezaposlenih porodilja kojima zbog nedostatka budžetskih sredstava još ne može biti obezbeđena neka vrsta naknade, osim roditeljskog dodatka – stoji između ostalog u saopštenju.
Šminkanje propisa
Ubrzo nakon ovog prepucavanja mediji su iz nezvaničnih izvora preneli da će do promena spornog zakona doći već u septembru. Granica za obračun nadoknade biće vraćena na 12 meseci, a žene sa visokim primanjima će sada moći da prime naknadu u visini od najviše pet republičkih proseka.
Radna grupa, na čijem je čelu bila ministarka bez portfelja zadužena za demografiju Slavica Đukić – Dejanović, zaključila je da bi izmenama propisa trebalo da budu obuhvaćene i majke preduzetnice, pa one koje su radile kraće od šest meseci i žene koje su zatrudnele u prvom mesecu radnog staža.
Iz Inicijative Mame su zakon, kažu da ne mogu da aplaudiraju na šminkanje zakona.
Makar minimalac
– Prva izmena, da će se za prosek opet izračunavati na 12 meseci može na kratko stvoriti euforiju kod majki koje bi bile oštećene primenom trenutne verzije Zakona. Ipak, i dalje nemamo odgovor na pitanje da li će se garantovati da će svaka mama, bez obzira na to da li je u radnom odnosu, primati nadoknadu najmanje u visini republičkog minimalca (oko 220 evra) – navode u Inicijativi Mame su zakon.
Po njima, veliko je pitanje i da li će odsustvo za žene koje su primorane da održavaju trudnoću ulaziti u prosek za obračun naknade nakon porođaja, što sada nije slučaj. Stoga u Inicijativi pitaju koji je smisao zakonskih promena za sve više žena koje održavaju trudnoću. Oni takođe pitaju da li će žene preduzetnice i dalje nastaviti da vagaju da li im je bolje da zatvaraju firme ili da se u nuždi vraćaju na posao odmah nakon porođaja.
Ugrožena i deca invalidi
Posebno su ugrožene one porodice u kojima se rode deca sa invaliditetom.
– Po zakonu majke moraju da izaberu nadoknadu po osnovu zarade ili na osnovu invaliditeta deteta, iako je ova odredba u suprotnosti sa Ustavom. Niko ne sme da bira između te dve, potpuno različite nadoknade – objašnjavaju u Mame su zakon.
Za bebu dva i po evra
Na osnovu informacija koje je portal Bebac.com dobio od Ministarstva objavljeni su podaci koliko žena prima umanjenu zaradu tokom odsustva s posla radi nege deteta.
Navodi se da je među oštećenim ženama, 5.311 majki radilo između 12 i 18 meseci pre otvaranja bolovanja. Zatim 4.463 majki radilo je šest do 12 meseci, a 3.373 žena je bilo zaposleno manje od šest meseci.
Zakonski minimalac dobijale su majke koje su radile šest meseci i to samo za prva tri meseca porodiljskog, ali ne i za vreme bolovanja radi nege deteta. Zbog ovakvih odredbi, pojedine majke su na bolovanju primale u prethodnim mesecima svega nekoliko stotina dinara. Naime, zabeležen je slučaj majke koja je s kašnjenjem od pet meseci primila nadoknadu od oko 280 dinara (oko dva i po evra).
Punu naknadu zarade u istom periodu dobilo je 25.090 žena.
Majke s visokim primanjima, njih 480, doživele su da im naknade tokom bolovanja budu značajno smanjene, jer zarađuju više od tri prosečne plate u Srbiji. Ove žene inače plaćaju najveće doprinose.
Brzo izumiranje
Prirodni priraštaj prošle godine iznosio je minus 5,4 promila, a procenjuje se da je u Srbiji živelo 6.982.604 stanovnika. Iste godine stanovništvo Srbije zbog bele kuge smanjilo se za grad veličine Bora. Tu nisu uračunate desetine hiljada građana koje se iseljavaju svake godine.
Rođeno 63.975
Umrlo 101.655
Razlika minus 37.680
Opusteli gradovi i sela
Srbija je opustela, što se vidi i po poslednjim podacima za južne delove zemlje. Najniža stopa prirodnog priraštaja zabeležena je prošle godine u Zaječarskom okrugu i to minus 14,8 promila. U tom kraju rođeno je 599 beba, a preminuo je 1.591 stanovnik.
Ipak, najviše žitelja procentualno izgubili su Gadžin Han, Babušnica i Crna Trava.
– Najmanji broj novorođenčadi je bio u Crnoj Travi, svega devet, dok je 48 osoba preminulo.
– U Gadžinom Hanu rođene su 34 bebe, a umrle 193 osobe.
– Babušnica je dobila 46 novih stanovnika, a izgubila 293 sugrađanina.
